Bankarski sektor u Evropi je u krizu izazvanu pandemijom koronavirusa ušao spremniji nego u onu koja je počela 2008. godine, ali i dalje ima nekoliko slabosti koje mogu uticati na njegovo poslovanje, navodi se u analizi Evropske bankarske uprave (EBA).
Banke su od poslednje ekonomske krize likvidnije i imaju veće obavezne rezerve nego što propisi zahtevaju, a racija likvidnosti su u prvom kvartalu tekuće godine dostigla 150 odsto.
Dodatno, depoziti domaćinstava i kompanija su veći deo finansija banaka, koje su takođe iskoristile povoljne uslove koje su centralne banke nudile do februara 2020. godine.
Sa druge strane, profitabilnost finansijskih institucija je uglavnom ostala na nižim nivoima usled malih kamatnih marži i poteškoćama da smanje svoje operativne troškove. Zbog toga, mnoge banke ne prihoduju do nivoa sopstvenih troškova kapitala.
„Bez obzira na krizu, trenutne slabosti, poput niskih kamatnih marži, mogu biti pogoršane trenutnim niskim kamatnim stopama, koje će sada trajati još duže. Među izazovima sa kojima se banke suočavaju jeste i jačanje potrebe za konsolidacijom i rešavanjem viška kapaciteta u ovom sektoru. Uprkos neprekidnom poboljšanju kvaliteta aktive u poslednjih nekoliko godina, odnos nekvalitetnih zajmova u nekoliko zemalja i banaka i dalje je znatno iznad nivoa pre Svetske ekonomske krize“, navodi se u izveštaju.
Uticaj kovid krize na kvalitet aktive je trenutno ključna briga evropskih bankara, s obzirom da su finansijske institucije poslednjih nekoliko godina povećavale svoju izloženost potencijalno rizičnijim portfeljima, poput malih i srednjih preduzeća ili kreditiranja potrošača, što može dovesti do uvećanja nekvalitetnih zajmova u budućnosti.
„Uslovi finansiranja su se značajno pogoršali. Pored toga, oko 20 odsto hartija od vrednosti koje izdaju banke dospeće na naplatu u narednih šest meseci, a dodatnih 10 odsto dospeva u roku od jedne godine. Napetosti su se pojavile i na međubankarskom tržištu i na tržištu američkog dolara. Pod tim okolnostima, banke su značajno povećale svoju zavisnost od finansiranja putem centralne banke“, napominje EBA.