Četiri godine rata: Ukrajina bez struje, u najgorem položaju, dok Rusija izvozi više nafte po nižim cenama

Ukrajinska ekonomija prolazi kroz najteži period od prvih meseci ruske invazije koja je počela na današnji dan 2022. godine. Kontinuirani vazdušni napadi ruinirali su elektroenergetski sistem dok rat ulazi u petu godinu, primoravajući firme da smanje proizvodnju, a time i državne prihode.

Od čeličana do rudara, proizvođača cementa i proizvođača hrane, ukrajinska industrija je primorana da smanji proizvodnju i apsorbuje rastuće troškove dok se bori da promeni raspored rada i sačuva opremu od vanrednih obustava, rekli su rukovodioci osam kompanija, prenosi Rojters.

Sergij Pilipenko, generalni direktor Kovalska grupe, najvećeg ukrajinskog proizvođača betona i građevinskog materijala, rekao je da dizel generatori koje je kupio nisu mogli da pokreću celu proizvodnju njegovih velikih fabrika:
„Već više od dva meseca radimo u uslovima vanrednih prekida napajanja bez ikakvog predvidljivog rasporeda. U određenim periodima, nedostatak stabilnog snabdevanja električnom energijom može smanjiti obim proizvodnje i do 50 odsto.“

Ukrajinska ekonomija se smanjila za skoro trećinu u prvoj godini rata i, uprkos skromnom rastu tokom narednih godina, ostaje daleko manja nego pre invazije i u velikoj meri zavisi od državne potrošnje. Skoro šest miliona ljudi je napustilo Ukrajinu, a više od tri miliona je raseljeno unutar njenih granica, što čini više od petine predratnog stanovništva.

U februaru je mesečni indeks oporavka poslovne aktivnosti Instituta za ekonomska istraživanja u Kijevu – koji upoređuje broj kompanija koje izveštavaju da je poslovanje gore ili bolje nego prošle godine – postao negativan prvi put od 2023. godine.

Ukrajinska ekonomija je vitalna ne samo za obezbeđivanje poreskih prihoda za finansiranje rata i finansiranje duga, i za proizvodnju naoružanja, već i za obezbeđivanje radnih mesta i ekonomskih perspektiva za vojnike i izbeglice koje se vraćaju kada se mir uspostavi.

Oleksandar Mironenko, glavni operativni direktor kompanije Metinvest, rudarske i metalurške grupe sa godišnjim prihodima od oko sedam milijardi dolara, rekao je da su dugi nestanci struje otežali ponovno pokretanje proizvodnje nakon ruskih udara.

Metinvest – kojim upravlja Rinat Ahmetov, jedan od najbogatijih ljudi u Ukrajini – bio je glavni generator poreskih prihoda i čelika za ratne napore.

Prognozirali su rast ove godine u Ukrajini, ali to nisu uspeli da postignu u prva dva meseca zbog uticaja ruskog bombardovanja, rekao je Mironenko.
„Ovo je uključivalo štetu na proizvodnim kapacitetima, a takođe i na transportnoj infrastrukturi, što pogađa ne samo proizvođače čelika već i sve proizvođače u Ukrajini: moraju da smanje količine“, rekao je on.

Natalija Kolesničenko, ekonomistkinja u Centru za ekonomske studije u Kijevu, procenila je da je potražnja za energijom premašila ponudu za 30 odsto u januaru i februaru. „Energetska situacija se dramatično pogoršala poslednjih meseci“, rekla je ona.

Ministar energetike Denis Šmigalj rekao je 12. februara da, iako temperature rastu, vršna potražnja iznosi 16,4 gigavata, što je i dalje znatno iznad 12,3 gigavata koliko je Ukrajina mogla da proizvede, i da uvozi skoro dva gigavata u vreme vršne potrošnje.

Preduzeća se moraju nositi sa manjom proizvodnjom, rastućim troškovima, poremećajem lanaca snabdevanja i dužim rokovima isporuke. Sve to utiče na konkurentnost i povećaće inflaciju, koja već iznosi oko sedam odsto, rekla su trojica ekonomista.

Energetska kriza je već podstakla ukrajinsku centralnu banku da smanji prognozu ekonomskog rasta ove godine na 1,8 odsto sa dva odsto – u skladu sa rastom od 1,8 odsto koji se očekuje da bude objavljen za prošlu godinu.
Nezavisni ekonomisti su oprezniji. Dragon Kapital, investiciona kuća, prognozira rast od jedan odsto ove godine, zbog deficita električne energije, dok je ICU – banka za upravljanje imovinom i investiciona banka sa sedištem u Kijevu – snizila svoju prognozu rasta sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

ICU je saopštila da oko 20-25 odsto ekonomske proizvodnje zavisi od stabilnog snabdevanja električnom energijom. Mnoga mala preduzeća su se borila da opstanu tokom najhladnije i najmračnije zime rata, boreći se i sa zastrašujućim efektom dugih nestanaka struje na potražnju potrošača.

Premijerka Julija Sviridenko rekla je da je energetska kriza koštala državni budžet oko 12 milijardi grivni (280 miliona dolara) carinskih i poreskih prihoda samo u januaru. Skok nivoa ukrajinskog duga na skoro 100 odsto bruto domaćeg proizvoda – uprkos dva restrukturiranja – uznemirio je neke investitore. Prošle nedelje, kada su mirovni pregovori u Ženevi zastali, cena ukrajinskih obveznica je pala.

Međutim, Ukrajina izgleda blizu postizanja sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom o novom programu kreditiranja od 8,1 milijarde dolara, nakon što je MMF pristao da ublaži neke uslove, uključujući osetljiva povećanja poreza, rekla je Sviridenko.

Odobrenje MMF-a trebalo bi da pomogne u otvaranju puta za pomoć Evropske unije vrednu oko 90 milijardi evra (105 milijardi dolara) tokom dve godine, ako se savlada otpor Mađarske – što je spas nakon što je administracija predsednika Donalda Trampa obustavila direktnu budžetsku pomoć.

Mađarska je prošle nedelje zapretila da će blokirati pomoć ukoliko Kijev ne obnovi isporuke ruske nafte preko Družbe. Dodatno, Mađarska i Slovačka su prošle nedelje zapretile da će obustaviti izvoz električne energije Ukrajini ako se protok nafte ne nastavi. Kijev je za oštećenje naftovoda okrivio ruski napad i nije još dao vremenski okvir u kojem bi popravke mogle biti obaveljene.

Mađarska i Slovačka su ovog meseca činile 68 odsto uvezene električne energije u Ukrajinu, prema podacima konsultantske kuće ExPro u Kijevu.
Iako su preduzeća uložila milione grivni u rezervne izvore napajanja, od generatora do baterija, solarnih panela i gasa, nedavno istraživanje ukrajinskog Evropskog poslovnog udruženja pokazalo je da su prekidi otežali život za četiri od pet osoba. Polovina je smanjila proizvodnju, dok se 61 odsto žalilo na rastuće troškove.

Globalni proizvođač čelika ArselorMital je u januaru izgubio oko 10 odsto proizvodnje metala i više od 25 odsto gotovih valjanih proizvoda zbog nestašice struje, saopštila je kompanija.

ArselorMital je obustavio rad jedne od svojih mašina za kontinuirano livenje kako bi izbegao hitne zastoje i sprečio oštećenje opreme, izgubivši više od 70 odsto planirane proizvodnje toplo valjanih gredica.

Sa druge strane, nafta teče iz Rusije

Novac koji je Rusija zaradila od izvoza nafte i gasa opao je u poslednjih 12 meseci, čak i dok se izvoz nafte iz zemlje povećavao, prema podacima objavljenim u utorak, na četvrtu godišnjicu invazije Moskve na Ukrajinu.

Rusija se u velikoj meri oslanja na prihode od energije kako bi podržala svoj rat u Ukrajini – veza koja je navela zapadne zemlje da uvedu sve strože sankcije ruskom gorivu, nastojeći da oslabe vojne napore zemlje.
Analiza koju je objavio neprofitni Centar za istraživanje energije i čistog vazduha otkrila je da su ruski prihodi od izvoza nafte, gasa, uglja i rafinisanih proizvoda iznosili ukupno 193 milijarde evra u 12-mesečnom periodu koji se završio 24. februara 2026. godine, što je pad od 27 odsto u odnosu na uporedivi period pre invazije.

Iako je ruski izvoz gasa opao od 2022. godine, sankcije do sada nisu umanjile obim izvoza ruske nafte – već su, naprotiv, primorale Moskvu da prodaje naftu po nižim cenama.

Ruski prihodi od izvoza sirove nafte u poslednjih 12 meseci smanjeni su za 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je CREA. Istovremeno, obim izvoza sirove nafte ostao je 6 odsto iznad nivoa pre invazije, na 215 miliona tona.

Kao odgovor na zapadne sankcije, Moskva je preusmerila većinu svoje pomorske sirove nafte u Kinu, Indiju i Tursku, često se oslanjajući na „flotu u senci“ starih, neosiguranih tankera kako bi zaobišla zapadne sankcije.
Ali stroža ograničenja bi mogla više pogoditi ruski izvoz goriva ove godine.
Predsednik SAD Donald Tramp je diverzifikaciju od ruske sirove nafte postavio kao uslov za trgovinski sporazum sa Indijom.

Evropska unija razmatra sveobuhvatnu zabranu za bilo koje poslovanje koje podržava ruski pomorski izvoz sirove nafte, što daleko ide dalje od prethodnih sankcija. Blok nije uspeo da usvoji te sankcije u ponedeljak, jer je Mađarska stavila veto zbog spora oko oštećenog ukrajinskog naftovoda.
Rusija izvozi preko trećine svoje nafte u zapadnim tankerima uz pomoć zapadnih brodarskih službi. Planirana zabrana EU okončala bi tu praksu, koja uglavnom snabdeva Indiju i Kinu, i učinila bi zastarelim ograničenje cena na kupovinu ruske nafte koje su zemlje G7 pokušale da sprovedu.

Mađarska će blokirati 20. paket sankcija Rusiji, kao i veliki zajam Ukrajini