Gojaznost znatno uvećava šanse za teže oblike COVID-19

Uoči pandemije objavljeno je da su ljudi sa već postojećim zdravstvenim tegobama, uključujući gojaznost, u znatno većem riziku da podlegnu COVID-19. Rezultati dve novije studije Njujorškog univerziteta potvrđuju da gojaznost jeste jedan od najvažnijih faktora za predviđanje kritičnih slučajeva te bolesti, prenosi Politico.

U prvoj studiji zaključeno je da je gojaznost povećava zdravstveni rizik više od visokog pritiska, dijabetesa, srčanih tegoba, pa čak i plućnih bolesti. U drugoj se tvrdi da su pacijenti sa viškom kilograma izloženi duplo većem riziku od kritičnog stanja koje izaziva COVID-19.

Međutim čak i uz mnoštvo nalaza, tačan razlog zbog kog gojaznost dovodi do povećanog mortaliteta usled koronavirusa još uvek nije jasan.

„Problem može biti fizičkog porekla. Za pluća je 40 kilograma na grudima znatno veći napor. Ono što je sigurno jeste da je smrtnost u ovakvim slučajevima znatno veća„, izjavila je Šantal Matju, potpredsednica Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa. 

Budući da se procenat odraslih u Evropskoj uniji koji pate od gojaznosti povećao sa 47 odsto u 1990. godini na 60 odsto 2016. godine, deo stanovništva koji su u rizičnoj grupi raste, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Takođe je navedeno da svako treće dete u EU između šest i devet godina starosti ima višak kilograma, kao i da 80 odsto ljudi sa ozbiljnim slučajevima gojaznosti kasnije razviju tip 2 dijabetes.

„Gojaznost je bolest koja vodi ka 230 drugih komplikacija“, rekla je Žaklin Bauman-Busato iz Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti.

Prema njenim rečima, prvi korak bi trebao da bude da EU prizna gojaznost kao hroničnu bolest, nešto što je Svetska zdravstvena organizacija već uradila.

Evropska komisija saopštila je da problem ozbiljno shvata, ali još nisu izneti detalji o tome koliko resursa će biti uloženo u novi program za borbu protiv gojaznosti.

Napori su prethodno realizovani kroz “Farm to Fork“ strategiju EK u kojoj je pozivala na korišćenje duplo manje pesticida, kao i da se teži da četvrtina evropske hrane bude organska do 2030. godine kako bi se obrnuo trend rastuće gojaznosti. 

Pored toga komisija je uložila 16 miliona evra u 26 projekata povezanih sa boljom ishranom od 2015. godine.