Evropske zemlje jačaju medicinske redove u slučaju drugog talasa korone

Dok građani uživaju u ukidanju restriktivnih mera, bolnice se spremaju za eventualno novi talas zaraženih.

Pojedine zemlje u Evropi održavale su brze kurseve o negovanju pacijenata zaraženim COVID-19, i trenutno traže načine osposobljavanja zdravstvenih radnika u slučaju drugog talasa koronavirusa.

“Potrebna nam je vojska bolničara” rekao je Mauricio Cecconi, predsednik Evropske asocijacije za intenzivnu negu (ESICM), organizacije koja okuplja doktore koji rade sa kritičnim slučajevima, navodi Rojters.

Cecconi, upravnik odeljenja za intenzivnu negu u Humanitas bolnici u Milanu, kaže da zdravstveni radnici moraju biti više fleksibilni i pokretni što se tiče svog rada.

“U slučaju još jednog velikog talasa, trebamo biti spremni da pošaljemo doktore i sestre iz obližnjih regiona u Italiji” rekao je za Rojters.

Dosta zemalja bilo je nespremno za pandemiju u martu i aprilu, i ubrzano osposobljavalo bolničare kako bi starali o pacijentima u kritičnom stanju, i kako bi mogli da zamene bolničare koji su inficirani.

Studenti medicine i penzionisani doktori dolazili su u odeljenja za intenzivnu negu zbog nedostatka radnika u bolnicama. Države najviše pogođene morale su da nabavljaju novu opremu, a neke su pravile nove bolnice.

Ali manjaka i dalje ima. Italija bi možda morala da poveća broj svih bolničara za 50 odsto kako bi se izborili sa trenutnim stanjem, kako navodi italijansko društvo za intenzivnu negu SIAARTI.

Širom Evrope bolnice opsosobljavaju hirurge, kardiologe i sestre iz drugih odeljenja za rad u intenzivnoj nezi kad je potrebno.

Većina radnika imala je brze kurseve za staranje o zaraženima COVID-19, rekao je Jozef Kesecioglu, predsednik ESICM i upravnik intenzivne nege na Utrecht Univerzitetu u Holandiji.

“Dali smo im poslove sa manje odgovornosti, okretanje pacijenata, pranje, proveravanje pluća ili gledanje skenova,” rekao je za Rojters.

Specijalisti za intenzivnu negu nastavili su da rade najosetljivije poslove poput postave cevi za disanje ili podešavanja opreme za respiraciju.

U normalnim okolnostima bolničari za intenzivnu nezgu završavaju višegodinšnju obuku, Jozef navodi da “Ne treba da čekamo dok ne dođe novi talas, treba bolničare na vreme i kako treba osposobiti.”

U aprilu, timovi doktora poslati su iz Norveške i Rumunije u Italiju, ali eksperiment nije dobio mnogo podrške.

Cecconi kaže da “premeštanje doktora iz jedne zemlje u drugu treba da bude opcija, ali ne prva,” budući da ih razlika u govornom jeziku čini manje efikasnim.

Neke pacijenti su premeštani kako bi se lečili. Francuska je premeštala neke pacijente u manje pogođene delove zemlje, a druge u Nemačku, koja je isto primala i pacijente iz Italije.

Ali zbog kritičnih stanja i raznih logističkih problema ova opcija nije dovoljna.

“Naši pacijenti su često u veoma lošem stanju. Radije bih imao vešte ljude koji znaju da rade u svom okruženju,” rekao je Cecconi.