Đaci iz dualnog sistema vole praksu u kompanijama

Dualno obrazovanje omogućuje učenicima srednjih stručnih škola da teorijska znanja primene u stvarnosti. Kompanije koje ulože vreme i sopstveno znanje u njihovu obuku dobiće stručnjake koje ne moraju kasnije da traže na tržištu rada, ocenjeno je na forumu „Učionica na radnom mestu: Šta mladi misle o dualnom obrazovanju“.

Iako stari sistem nije loš, a Srbija jeste prepoznata po kvalitetu svog obrazovanja, savremeno radno okruženje će zahtevati spceijalizaciju obrazovnih profila, koja mladima može povećati sigurnost zaposlenja, ocenjuju sagovornici na forumu.

Smatraju i da je mogućnost za pohađanje dualnog obrazovanja uslovljena potrebama 4. industrijske revolucije, koju tradicionalni nastavni programi sve teže suztižu.

Uprkos tome, neohodno je da đaci i njihovi roditelji na vreme i kontinuirano budu informisani o praksi, a zakon zahteva stalno karijerno savetovanje i vođenje.

Pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić (na slici ispod) navela je da se jedna od glavnih stavki dualnog obrazovanja tiče zaštite opšteg obrazovanja, kako bi se učenicima omogućilo da, ako to žele, nastave da se obrazuju i nakon završetka srednje škole.

Prema njenim rečima, upravo to je argument protiv svih kritičara koji smatraju da je program dualnog obrazovanja napravljen kako bi obezbeđivao „jeftinu radnu snagu“.

„Treba da se bavimo time šta mlada osoba treba da zna na radnom mestu. Po meni, veće je poniženje za mladog čoveka kada dođe na posao i kažu mu da njegova diploma ne vredi (zato što nema potrebne veštine)“, ocenila je Grujić.

Na pitanje da li se đaci u Srbiji pripremaju za „šrafciger ekonomiju“, odnosno „motanje kablova“, pomoćnica ministra kaže da je upravo dobar sistem obrazovanje privukao svetske kompanije kao što su Simens, Boš, kao i nekoliko avio-inžinjerskih kompanija.

Jelisaveta Obradović, menadžerka za razvoj ljudskih resursa u dm drogerie markt, navodi da je do sada kroz program njihove prakse prošlo 10-15 učenika, a da im praksa pomaže da odmah nakon školovanja dobiju ugovor.

U situaciji kada se radno mesto digitalizuje, mladi, navikli na mobilne telefone, se odlično snalaze, kaže Obradović. (na slici)

„Potrebe i ambicije đaka su veoma individualne, a mi im obezbeđujemo učešće na treninzima i obukama koje pohađaju i naši stalno zaposleni“, navodi Obradović.

Ona navodi da njena kompanija ni na globalnom nivou trenutno ne planira automatizaciju poslovanja i napuštanja koncepta fizičkih radnji, te da će đaci koji kod njih imaju praksu ne moraju da se plaše za svoje zaposlenje.

Koordinator praktične nastave u Saobraćajno-tehničkoj školi Zemun Milorad Ristivojčević navodi da trenutno sarađuju sa šest kompanija, da će se taj broj od sledeće godine uvećati na devet.

Prema njegovim rečima, nada se da će učenici koji su prošli kroz program dualnog obrazovanja imati bolju poziciju od svojih kolega, s obzirom da kompanije u njihovom slučaju imaju manje troškova obuke, a oni više znanja od prvog radnog dana.

Kao primer potencijalnog značaja prakse, Ristivojčević navodi primer svoje generacije u srednjoj školi.

„Od cele generacije tehničara, ja sam jedini koji radi u struci. Svi smo dobili ista znanja, ali oni drugi nisu imali priliku da ga primene. Svi ostali su se prekvalfikivali“, kaže Ristivojčević.

Sagovornici navode da je socijalna struktura đaka koji pohađaju dualnu nastavu raznolika, kao i da preliminarni rezultati anketa ukazuje da su đaci veoma zadovoljni programom.

Forum su organizovali Fridrich Ebart Fondacija u saradnji sa Business Info Grupom, vlasnikom Nove ekonomije. .