Tužilaštvo formiralo predmet povodom informacija o nameštanju cena

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije, kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva “Delez“, „Merkator S“, „Univereksport-import“ i „DIS“, zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela, rečeno je RTS-u.

Tužilaštvo je podnelo je Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine zahtev za pružanje potrebnih obaveštenja u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama izvršenim nad četiri privredna društva u periodu od 2016. godine do 2024. godine, u pogledu načina vršenja prometa roba i usluga, formiranja maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugog, saznaje RTS.

U pitanju su privredna društva „Delez“, „Merkator S“, „Univereksport-import“ i „DIS“, potvrđeno je RTS-u.

Takođe od Komisije za zaštitu konkurencije je zatraženo da tokom postupka ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv navedenih privrednih društava, obaveštava tužilaštvo o rezultatima preduzetih radnji i mera, prikupljenim podacima, kao i o konačnoj odluci, imajući u vidu da zaključenje restruktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije pod određenim uslovima može da ima elemente krivičnog dela.

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode, prenela je ranije Nova ekonomija. 

Postupak je pokrenut protiv Deleza (Delhaize), Merkatora (Mercator), Univereksporta (Univerexport) i DIS-a, u čijim prostorijama je obavljen nenajavljen uviđaj, a koji je istovremeno Komisija sprovela i u preduzeću Cenoteka.

Komisija je tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Na osnovu svih sprovedenih analiza Komisija je zaključila da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad i da je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka.

Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse… a kojima se (između ostalog) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine.

Isti zakon predviđa i će se učesniku na tržištu koji zaključi restriktivan sporazum odrediti mera zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Srbije.