Država ulazi u obračun sa nelegalnim kockarnicama

Država će novim Zakonom o igrama na sreću objaviti rat crnom tržištu, a kao rezultat već od sledeće godine očekuje višemilionski priliv u budžet.

Zakon će se po hitnom postupku naći pred poslanicima najverovatnije uz Predlog budžeta, odmah posle Svetog Nikole. To je za list potvrdio Vladimir Đukanović, koji će tokom rasprave iznositi stavove poslaničke grupe SNS o Pedlogu zakona.

Kako kaže, procene su da je država do sada godišnje gubila na „divljim“ kladionicama i elektronskom klađenju i do 50-60 miliona evra. U pojedinim trenucima čak polovina tržišta bila je – nelegalna.

Kako navodi predlagač zakona u obrazloženju, očekuje se da će u sledećoj godini rast prihoda od posebnih igara (automati i kladionice) porasti za 18,27 odsto, odnosno za oko 673 miliona dinara u odnosu na ovu godinu. Puni efekti trebalo bi da se vide od 2016. Očekivani porast prihoda budžeta od klasičnih igara na sreću (bingo, tombola…) trebalo bi da bude pet odsto (veći za oko 85 miliona dinara). 

„Nova rešenja uvode red u tržište igara na sreću i preciziraju kriterijume ko i kako može da bude priređivač. Ovim će ubuduće moći da se bave samo oni koji dobiju sertifikat Vojno-tehničkog instituta, odnosno njegove ovlašćene laboratorije“, kaže Đukanović. 

Biće onemogućen i takozvani franšizing. Po važećem zakonu, da bi neko mogao da se bavi igrama na sreću morao je da ima najmanje 30 kladionica. Kladioničari su zaobilazili propise pa su se dogovarali sa kafićima da im daju aparate, odnosno stolove za franšizu. Ubuduće će lokal morati da se vodi na vlasnika priređivača igre na sreću. Time će se, kaže Đukanović, povećati prihodi države. 

Pojačaće se i zabrane koje garantuju odgovorno priređivanje igara. Recimo, zabrana ulaska u kladionicu za maloletnike ili zabrana prodaje tiketa ili žetona zavisnicima od kocke. Ove odredbe su i do sada postojale, ali niko nije mogao da kontroliše koliko se poštuju, jer je mnoštvo lokala bilo ilegalno, a teško im je bilo ući u trag bez jedinstvenog elektronskog nadzora. Operateri na uplatnim mestima moraće da budu obučeni da prepoznaju zavisnika. Neće smeti od njega da uzmu novac i imaće obavezu da ga upute na stručnu pomoć. 

U objašnjenju predloga zakona, Vlada navodi da će se uvođenjem efikasnog elektronskog nadzora i umrežavanjem informacionih sistema priređivača drastično smanjiti siva ekonomija. Biće manji i stepen rizika od zloupotreba, prevara, pranja novca i drugog kriminala. 

Elektronski nadzor nad ostvarenim prometom i svim lokacijama legalnih priređivača vršiće se preko servera nadležne uprave. Tu će biti umreženi i svi poker-automati i sva uplatno-isplatna mesta kladionica. To će Poreskoj upravi olakšati identifikaciju nelegalne opreme i nelegalnih lokala. 

Ovlašćena laboratorija (VTI) trebalo bi, izdavanjem sertifikata, da onemogući priređivanje igara na bilo kojoj vrsti opreme koja omogućava dvostruko vođenje knjiga, odnosno obezbediće igre na opremi koja je elektronski povezana sa Poreskom upravom i omogućava trenutno očitavanje realnog prometa. Laboratorija će izdavati sertifikate ne samo priređivačima sa automatima i kladionicama koje ispune uslove, već i on lajn priređivačima. 

Priređivanje igara na sreću u našoj zemlji predstavlja delatnost od opšteg interesa, zaključuje predlagač zakona. Iz dobijenog novca finansira se Crveni krst, organizacije osoba sa invaliditetom i slična udruženja, socijalno ugroženi, ustanove socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti. S većim prihodom države, biće više novca i za sve njih. 

Kod nas pravog, legalnog internet klađenja do sada nije bilo. Igrač je mogao da uplati avans na uplatno mesto i onda igra preko interneta, ali ne preko platne kartice već samo u visini uložnog. Procene su da se nelegalnim internet klađenjem iz zemlje odlivalo najmanje šest miliona evra svake godine. S promenom propisa očekuje se da se ovde pojave i velike korporacije, ali i šansa za „Lutriju Srbije“. 

Zakon predviđa i ne male naknade, koje će priređivači uplaćivati u budžet, kao i povećanje godišnjeg broja nagradnih igara u robi i uslugama i povećanje dužine njihovog trajanja. 

U Srbiji trenutno ima 87 priređivača igara na sreću, od čega 65 na automatima (20.400 automata), 20 kladioničara i dve igračnice (kazina). 

Sedamnaest podzakonskih akata koji će pratiti zakon čekaju da on stupi na snagu, pa da i oni, u roku od mesec dana, budu doneti.