Diskriminacija u staračkim domovima: Niko ih nije pitao kad se uvodio karantin

Pandemija koronavirusa teško je pogodila starije ljude, ojačali su stereotipi koji se odnose na starosno doba, a sloboda kretanja im je ograničena, pokazala je studija koju je objavila  Agenciji za osnovna prava (FRA) krajem juna. 

U Španiji je nekoliko hiljada porodica pokrenulo tužbe protiv ustanova za negu, tvrdeći da je smrt štićenika zbog COVID-19 namerno prihvaćena kao rizik.

Tokom vrhunca pandemije mnogim italijanskim bolnicama je nestalo respiratora, a postavljeno je i pitanje da li bi starost trebalo da bude kriterijum za donošenje odluke o životu ili smrti.

Ali prema studiji FRA-a, bečke agencije iz EU koja je osnovana 2007. godine, pandemija je takođe pokazala da je strukturna diskriminacija na osnovu starosti duboko ukorenjena u našem društvu.

Stariji ljudi su klasifikovani kao „stari i slabi“.

Kada se virus počeo širiti u Evropi, usvojene su stroge mere, posebno za staračke domove.

Posete su bile zabranjene, uveden je policijski čas, a bake i deda više nisu smele da se brinu o svojim unucima. Kasnije, kada se desilo prvo labavljenje pravila, ona se često nisu odnosila na staračke domove.

U mnogim slučajevima, niti institucije niti pogođeni štićenici nisu bili uključeni u početna politička razmatranja o „zaključavanju“ staračkih domova. 

Međutim, takve restriktivne mere moraju uvek da budu podržane inicijativama za suzbijanje izolacije.

Uticaji izolacije na fizičko i mentalno zdravlje štićenika staračkih domova su ozbiljni.

 Prema studiji koja je obavljena u Nemačkoj, 70% od 1.000 anketiranih ljudi izjavilo je da se opšte stanje rodbine koja je živela u staračkim domovima pogoršalo tokom zatvaranja. I čak 65% se žalilo na pad kognitivnih sposobnosti.