Konačno postignut dogovor o zajedničkom budžetu EU i Fondu za oporavak od pandemije

Lideri 27 zemalja članica Evropske unije su nakon maratonskih pregovora koji su trajali pet dana postigli dogovor u rano jutro i postigli dogovor o novom višegodišnjem budžetu i planu za oporavak privrede zemalja članica koji uključuju 1,82 biliona evra, javio je portal Euractiv.

Od toga se 1,074 biliona evra nalazi u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine.

Ostatak od 750 milijardi evra predstavlja poseban Fond za oporavak od pandemije korona virusa, od čega je 390 milijardi evra bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.

Ovaj fond će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU-a na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine.

Prema prvobitnom predlogu, u okviru fonda, 500 milijardi je trebalo da bude bespovratna pomoć, a ostatak zajmovi, pa je na kraju postignut kompromis¸na predlog predsednika Evropskog veća Šarla Mišela.

Pregovore su odužili i zahtevi štedljivih zemalja: Austrije, Danske, Holandije, Švedske i Finske.

Budući da su se one direktno suprotstavile stvaranju fonda i naročito uključivanju direktnih transfera, konačni predlog i dalje se može smatrati dobrim rezultatom za zvanični Brisel.

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je „EU sposobna da deluje zajednički, čak i u periodu najveće krize, kao i da je spremna da primenjuje nova rešenja u neuobičajenim okolnostima“.

Italija koja je najteže pogođena virusom već se javlja kao najveći korisnik i trebalo bi da iskoristi 127 milijardi evra zajmova i više od 82 milijardi evra bespovratnih sredstava. 

Štedljive zemlje su, kako se ocenjuje, podstičući odobrenje manje sredstava potkopale sopstveni cilj modernizacije budžeta na duže staze.

Jedan od najvećih gubitaka je Fond pravedne tranzicije, koji je sa 40 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena smanjen na samo 10 milijardi evra.

Konačni dogovor zadržao je odredbu da će samo zemlje koje su se do 2050. godine prijavile za cilj EU o klimatskoj neutralnosti, imati pravo na finansiranje.

Od zemalja okruženja, Hrvatska će recimo dobiti 22 milijarde evra iz paketa EU, što bi trebalo da osigura brz i ravnomeran privredni oporavak, preneo je portal Al Džazire.

Da bi zemlje mogle da se uključe u finansiranje iz Fonda za oporavak, moraće da predstave plan o reformama, na osnovu preporuka iz evropskog semestra.

Sve to procenjuje Evropska komisija, a zatim većinom usvaja Evropski savet.