Izveštaj SKGO o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji ukazuje na uspavanost njenih ključnih pokretača

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji potrebni su novi poslovni modeli, lanci snabdevanja, finansijski instrumenti, ali i određeni nivo svesti o njenim osnovnim principima, piše u rezultatima ankete koje je nedavno objavila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).

Evropska komisija je inače 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju kako bi podstakla zapošljavanje, rast, ulaganja  i razvila resursno efikasnu i konkurentnu privredu.

U okviru tog plana cilj je da se do 2035. godine reciklira 65 odsto komunalnog otpada, 70 odsto ambalaže do 2030.

Na deponije bi u narednih 15 godina trebalo da ode samo 10 odsto produkovanog otpada.

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Kao primeri dobre prakse razvoja cirkularne ekonomje navode se Brisel u Belgiji, sa projektom Good Food Brussels gde je pokrenuta platforma za proizvodnju hrane i samenjenje prehrambenog otpada u tom gradu. 

Pominje se i Ljubljana sa svojim centrom za popravke i preuređivanje, koji zapošljava socijalno ugrožene ljude, a bavi se remontom opreme i popravkama stvari koje rade električari, krojači, stolari.

U švedskom gradu Geterborgu  izgrađen je Alelikan park za odlaganje i ponovnu upotrebu robe koja može da se korsti više puta.

U vlasništvu je grada i u njemu se nalazi i niz specijalizovanih prodavnica za popravke ili prodaju recikliranih proizvoda. 

ISTRAŽIVANJE O POTENCIJALIMA SRBIJE

Istraživanje u kome su učestvovali predstavnici i zaposleni u 170 gradova i opština u Srbiji, pokazuje da je 57 odsto ispitanika  donekle upoznato sa konceptom cirkularne ekonomije, 14 odsto smatra da znaju dosta o tome.

Predstavnici velikih gradova sa preko su nešto bolje informisani, 82 odsto njihovih odgovora ukazuje na delimično ili vrlo dobro poznavanje koncepta. 

U ostalim poznavanje koncepta cirkularne ekonomije kreće se od 64 odsto kod opština sa manje od 20 hiljada stanovnika do 74 odsto većih lokalnih samouprava.

Predstavnici lokalnih vlasti smatraju da će cirkularna ekonomija najlakše naći primenu u sektoru proizvodnje ambalaže i njenog otpada, poljoprivredi, prehrambenoj industriji i u proizvodnji električnih i elektronskih uređaja.

KO TREBA DA BUDE POKRETAČ

Najveći broj ispitanika 71 odsto smatra da institucije centralne vlasti treba da budu glavni pokretači promena prelaska na cirkularni tip ekonomije u Srbiji, a potom jedinice lokalne samouprave i privreda.

Glavne prepreke su nedostatak svesti o njenoj koristi kod ključnih aktera, donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i nedostatak finansija.

Ispitanici smatraju i da građani nemaju dovoljno visok nivo svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim prednostima.

Anketa je pokazala i da sektor ambalaže i njenog otpada treba da ima važno mesto u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, što neće biti ostvarljivo bez direktnog učešća građana.