Ako se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?

Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.

U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)

Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.

Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.

U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.

Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.

Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.

U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.

Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?

Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.