Zašto antivakserski pokret raste tokom pandemije?

Istraživači upozoravaju da se broj ljudi koji ne bi primio vakcinu u najvećem broju zemalja povećava, što može ugroziti uspešnost borbe protiv pandemije koronavirusa. Stepen zabrinutosti zbog vakcinacije razlikuje se od drave do države, ali sve je više ljudi koji nisu povezani sa ekstremnim stavovima ili „teorijama zavere“, piše Fajnenšl tajms.

Veliki deo sumnje proizlazi iz brzine kretanja kojom se razvijaju vakcine protiv koronavirusa. Već su odobrene dve vakcine,  jedna u Rusiji, druga u Kini, dok je osam u završnoj fazi kliničkog testiranja.

Prethodni rekord u razvoju vakcine je četiri godine, za vakcinu protiv zauški, koja je razvijena pre više od pet decenija.

Ako se u oktobru dokaže da su ruska i kineska rešenja uspešna, to znači da je ceo proces trajao samo devet meseci. Čak su i neki direktori farmaceutskih kompanija, poput Kena Frejžera, izvršnog direktora Merck-a, upozorili da se svet prebrzo kreće ka vakcini.

Antivakseri su takođe shvatili da neke farmaceutske kompanije planiraju da koriste relativno novu tehnologiju koja se naziva „messenger RNA“, a koja menja mehanizme za pravljenje proteina u samom telu.

Ankete pokazuju da, kako se pandemija nastavlja, građani SAD-a postaju manje sigurni u bezbednost vakcine.

Prema anketi kompanije YouGov iz maja, otprilike 55 odsto punoletnih Amerikanaca reklo je da će primiti vakcinu protiv COVID-19.

Do kraja jula, ta brojka se smanjila na 41 posto, što je znatno ispod 60 do 70 procenata za koji stručnjaci za javno zdravstvo smatraju da bi postiglo „imuniteta stada“.

Međutim, postoji i veliko protivljenje vakcinama u drugim zemljama sa visokim standardom, koje će verovatno biti još skeptičnije prema imunizaciji, pokazalo je nedavno istraživanje britanske dobrotvorne organizacije Wellcome Trust.

U Francuskoj manje od polovine ljudi veruje da su vakcine bezbedne, navodi se u izveštaju. U Ukrajini, najskeptičnijoj zemlji na svetu, ta cifra iznosi samo 29 procenata.

Amerikanci koji se deklarišu kao „neodlučni prema vakcini“ se ne poistovećuju sa antivakser pokretom, kojim u toj zemlji tradicionalno dominiraju libertarijanski nastrojeni republikanci i oni sa levice koji veruju u prednosti alternativne medicine nad farmaceutskim lekovima.

Kao glavni razlog zašto su protiv vakcine navode da njihov razvoj nije bio dobro komuniciran i da se sa proizvodnjom počinje pre nego što su svi neophodni testovi obavljeni.

Hajdi Larson, direktrorka Projekta poverenja u vakcina na Londonskoj školi higijene i tropske medicine navodi da su počeli da pronalaze materijale protiv vakcinacije na društvenim mrežama, koji se od izbijanja pandemije dele znatno većoj grupi ljudi nego u već poznatim antivaks krugovima.

„Moji istraživači su otkrili da Fejsbuk grupe koje nemaju nikakve veze sa vakcinacijama odjednom šire dezinformacije o njima. Trenutno je u svetu puno besa i emocija, a rasprava oko vakcina bila je prilika da se to (dodatno rasplamsa)“, navodi Larson,