Sve duži rokovi potraživanja ugrožavaju stabilnost privrede u Srbiji

Pandemija koronavirusa produžila je rokove naplate potraživanja firmi u Srbiji, a dodatni problem predstavlja to što sudovi i drugi državni organi zaduženi za prinudnu naplatu ne rade punim kapacitetom. Istraživanja su pokazala da dve trećine privrednika ne uspeva da naplati svoja potraživanja, a biće ih mnogo više ako kriza potraje duže nego što se očekivalo, pišu Biznis i finansije.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je, pozivajući se na izveštaj European Payment Report 2018 u kojem je analizirano 29 zemalja među kojima i Srbija, objavila da kompanije u našoj zemlji svoja potraživanja naplaćuju u proseku za godinu dana i sedam meseci.

Dodatno, firme pokreću sudski proces naplate tek nakon devet meseci čekanja (264 dana), dok je prosek u evropskim zemljama 82 dana.

Prema izveštaju, 72 odsto firmi kasni u izmirenju duga jer nema novac, dok se time u Evropi pravda 54 odsto kompanija.

Sledeći veliki problem je administrativna neažurnost kupaca koji u Srbiji ima svaka treća kompanija, dok je svaka četvrta upala u lanac nelikvidnosti zbog namernog neplaćanja dužnika, a svaka deseta kompanija nije naplatila potraživanje zato što se vodi sudski spor oko isporučene robe ili usluge.

U NALED-u očekuju da će deo problema u naplati potraživanja posle završetka pandemije biti rešen doslednom primenom izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su stupile na snagu 1. januara 2020. godine, u čijim pripremama je učestvovalo i ta organizacija.

Privreda može da utiče na dužinu postupka naplate tako što će znatno ranije zahtevati pred sudom da dobavljač izmiri dug.

Međutim, smatraju da su srpske kompanije sklone pokušajima da se vansudski naplate jer tako izbegavaju troškove postupaka koji, prema Doing Business listi Svetske banke, iznose čak 40 odsto vrednosti potraživanja.

U istraživanju Privredne komore Srbije i USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj ”Zajedno kroz krizu”, privrednici i preduzetnici su naveli da su efekti krize koje su najsnažnije osetili bili prelazak na rad od kuće, ograničenje radnog vremena, nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i nemogućnost fizičkog prisustva klijenata, a zatim slede problemi u naplati potraživanja od domaćih poslovnih partnera, odlaganje i otkazivanje porudžbina, kao i teškoće u transportu i logistici.

Kao i nakon prvog talasa krize, u proseku se svaka druga firma izjasnila da veruje da su joj poslovni prihodi barem prepolovljeni u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

Ali, udeo firmi koji očekuje gubitak veći od 80 odsto blago je opao u odnosu na početak krize, i krajem aprila iznosio je 23 odsto.

Među velikim firmama, svega 13 odsto njih ocenjuje da im je gubitak veći od 80 odsto, dok čak trećina preduzetnika i mikro firmi procenjuje gubitak veći od 80 odsto.

Prema sektorima delatnosti, najveće gubitke u odnosu na isti mesec prošle godine beleže turizam i ugostiteljstvo, gde 75 odsto procenjuje pad prihoda veći od 80 odsto, ali i kreativna industrija, kao i saobraćaj, skladištenje i trgovina.

Kako navodi koordinator Mreže za poslovnu politiku Dragoljub Rajić, okvirna analiza pokazuje da će na jesen i početkom 2021. godine biti ugroženo između 90.000 i 120.000 radnih mesta u privredi i da između 18.000 i 25.000 firmi i preduzetničkih radnji može biti ugašeno, pa da će veći deo njih preći u „sivu zonu“.