Coface: Politički rizik i socijalna nestabilnost se povećavaju

Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika kompanije Kofas (Coface), naglašava dvostruki trend, pa tako s jedne strane, smanjenje rizika od sukoba na globalnom nivou, ali s druge, povećanje političkog rizika i socijalne nestabilnosti, piše Biznis rivju.

Socijalna nestabilnost se pogoršava u zemljama koje su najviše izložene pandemiji, navodi se u Kofasovom barometru.

Globalna zdravstvena situacija stvara neizvesnosti, jer od juna pandemija nastavlja da dobija na zamahu. Dok ljudi širom sveta čekaju vakcinu, preduzeća i domaćinstva odlažu troškove i investicione projekte, kako zbog različitih ograničenja, tako i iz predostrožnosti.

Kofas predviđa globalnu stopu rasta od -4,8 odsto u 2020. godini, praćenu skokom od 4,4 odsto u 2021. 

BDP u evrozoni i u Sjedinjenim Državama bi ostao 3,5 poena, odnosno 2 poena ispod nivoa iz 2019. godine. Bilo bi potrebno najmanje 3 godine za povratak na nivo proizvodnje pre krize. 

Slično tome, oporavak svetske trgovine biće samo delimičan: + 3,5 odsto očekuje Kofas 2021. godine nakon -13 odsto ove godine.

Očekuje se da će ovaj niži nivo ekonomske aktivnosti u poređenju sa nivoima pre krize podstaći povećanje siromaštva, nejednakosti u dohotku i samim tim socijalno nezadovoljstvo.

Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika pokazuje u kojoj meri pandemija, pored ljudskih i ekonomskih uticaja, pogoršava političke rizike.

Pored tradicionalnih pokazatelja koji se koriste za merenje ovih rizika, Kofas je ove godine dodao indeks izloženosti pandemiji koji meri javno mnjenje o upravljanju zdravstvenom krizom od strane vlasti.

Među zrelim ekonomijama, stepen nezadovoljstva javnog mnjenja upravljanjem zdravstvenom krizom najviši je u Španiji, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj.

U zemljama u razvoju Iran i Turska su među zemljama sa najvišim nivoom socijalnog rizika. Nekoliko zemalja Latinske Amerike (Brazil, Meksiko, Peru, Kolumbija), kao i Južna Afrika, predstavljaju visok politički i socijalni rizik i veliku izloženost zdravstvenoj krizi.

Pored toga što izaziva potencijalni rast građanskih nemira, pritužbe povezane sa pandemijom takođe mogu pojačati društvene pokrete nasleđene iz perioda pre pandemije, poput onih viđenih u Hong Kongu, Francuskoj i Čileu.