Evropska komisija obećala akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva

Evropska komisija će do kraja godine predstaviti akcioni plan za zaštitu nezavisnog novinarstva, najavila je potpredsednica zadužena za vrednosti i transparentnost Vera Jurova i dodala da će u novom višegodišnjem budžetu za te svrhe biti izdvojen 61 milion evra, čime se, kako dodaje podržava i vladavina prava, prenosi portal Euractiv.

Kako se dodaje Komsija će usmeriti napore da obezbedi pluralizam na tržištu digitalnih medija u EU, kao i da razvije mehanizme zaštite novinara od tzv. SLAPP slučajeva (strateških tužbi protiv učešća javnosti).

SLAPP tužbe služe da se cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičari tako što će ih opteretiti troškovima odbrane dok ne odustanu od kritika ili protivljenja.  

Jurova je učestvujući na jednomk skupu u Bugarskoj rekla i da nedavno objavljen izveštaj EK koji pokriva 27 članica predstavlja objektivnu ocenu medijske situacije u EU.

Pa je tako za Bugarsku uoči protesta zaključeno da u toj zemlji nema transparentnosti vlasništva nad medijima i distribucije evropskog novca za oglašavanje, što je odgovornost države. Istovremeno su bugarski mediji pod političkim uticajem, a novinari su na meti napada.

Evropski novac za oglašavanje mora da bude distribuisan kroz legalno sprovedene javne nabavke.

Kada se govori o Srbiji, Vlada Srbije je 30. januara usvojila Medijsku strategiju za period od 2020. do 2025. godine, najavljeno je da će akcioni plan za njenu primenu biti usvojen do 16. maja, piše Cenzolovka.

Pet meseci kasnije, Vlada još uvek nije usvojila akcioni plan, nema jasnih naznaka kada bi to moglo da se dogodi, a pojedina ministarstva se ne izjašnjavaju o predlogu.

Podsetimo, u poslednjem izveštaju Evropske komisije navodi se da Srbija jeste usvojila Medijsku strategiju, u kojoj je identifikovala glavne izazove, ali i da njena implementacija još nije počela. Ocena je da nema nikakvog napretka na polju slobode izražavanja i slobode medija.

Značajni razlozi za brigu i dalje su učestali slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, pritisci političara, ili kampanje tabloida.

Televizijski kanali s nacionalnom frekvencijom promovišu Vladu, dok mediji koji pružaju kritičke informacije imaju limitiran pristup publici. Sve to, prema stavu EK, kompromituje raznolikost političkih stavova dostupnih u tradicionalnim medijima.