Srbija na vrhu liste po taksama na žalbe državnim organima

Takse za žalbe na rešenja državnih organa koje poreski obveznici moraju da plate kreću se od 480 dinara do 1.970 dinara. Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija na vrhu ove liste u Evropi, piše magazin Biznis & Finansije.

Prema njegovim rečima, postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa, dok ih Češka ima 67, Slovačka 49, a Austrija 70.

Ovakve takse na žalbu nedavno su bile aktuelne, kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do 100 odsto, a nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina.

Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji „ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju“, za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške.

„U 16 država Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje“, navodi Rajić.

On dodaje i da u nekim zemljama Evropske unije ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat dok poreski organ ne načini ispravku, a da u Srbiji na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu građani moraju da platite porez.

Kaže i da, kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu morate podneti sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa.

„Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave… Na kraju, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu“, rekao je Rajić.

Navodi da je broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu sumnjiv, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti, način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije COVID-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize.