Dinarski krediti u Srbiji – nemogući poduhvat

Savet da bi trebalo uzimati kredite u dinarima neprimenjiv je na stambene jer u Srbiji samo jedna banka odobrava stambeni zajam u domaćoj valuti.

Građani Srbije stan kupuju na kredit u evrima, kada žele da sednu za volan novog automobila i njegovu cenu pretvaraju u stranu valutu, a i oni koji imaju novac za letovanje, aranžmane otplaćuju po deviznom kursu. Čim dobijemo platu i nju „merimo” u evrima.

Prinuđeni smo da dinaru ne verujemo i da ga se odreknemo. Takvo ponašanje nam diktiraju i bankari i država. Jer, jedino zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji poklekne već na prvom šalteru u banci.

Koliko je dinar slabo zastupljen u sopstvenoj zemlji najbolje na svojoj koži osećaju bankarski dužnici, jer im se svaka rata vezuje za kurs evra, kao i za drugu, manje popularnu valutu, švajcarski franak. Što je kredit veći, a rok duži, to su i veze sa evrom čvršće. 

Samo jedna od 29 banaka koje posluju u Srbiji, odobrava stambene kredite u dinarima, a do sada su tu mogućnost iskoristila samo dva klijenta. Tako slab odziv nije neočekivan, ako se zna da je kamatna stopa čak četiri puta veća nego na zajam u evrima. 

Centralna banka ima mogućnost da preko referentne kamatne stope svede kamatu na dinarske kredite na nivo prihvatljiviji za građane, ali to ne radi. Teško da i inflacija može biti dovoljno jak adut za ovakvo ponašanje bankara, jer ni ona više nije nekontrolisana. Zbog nedostatka izbora građani su prinuđeni da se okrenu evru. 

„Krediti sa deviznom klauzulom uglavnom su dugoročni, poput stambenih ili kredita za kupovinu automobila, s obzirom na to da jake međunarodne valute poput evra ili švajcarskog franka imaju dugoročno mnogo veću stabilnost kursa, jer dolaze iz mnogo jačih i stabilnijih ekonomija nego što je naša“, objašnjava ekonomista Vladimir Krulj, savetnik ministra za evropske integracije. 

„Valutnom klauzulom banka želi da očuva realnu vrednost kredita na dugi rok, time što je vezuje za jaku valutu kao što je evro ili švajcarski franak. Za kratkoročne kredite, na primer do godinu dana, banke često ne primenjuju valutnu klauzulu, kada mogu da predvide kretanje kursa dinara, i kada imaju više sigurnosti da inflacija i eventualno „klizanje” kursa neće umanjiti realnu vrednost kredita koji korisnik vraća“, kaže on. 

Nepoverenje u domaću valutu ekonomiste ne čudi, s obzirom na njenu istoriju punu posrtanja i padova. 

„Svaku „ozbiljniju” cenu preračunavamo automatski u evre, jer tako dobijamo „realniju” sliku vrednosti robe, s obzirom na to da je evro, u svesti naših građana, sinonim za stabilnu vrednost, dok ne treba zaboraviti činjenicu da dinar ima svoju istoriju nestabilne valute. Svi se sećamo inflatornih vremena u ne tako davnoj prošlosti. Poverenje u stabilnost domaće valute se gradi mukotrpno, a može se izgubiti za kratko vreme“, ističe Krulj.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, međutim, smatra da prelazak Crne Gore na evro ima svojih prednosti. 

„Tamo su iflatorni pritisci i skokovi cena procentualno za dve trećine bili manji u poslednjih osam godina nego u Srbiji. Rast cena u procentima je mnogo manji, jer imaju jednu valutu i nema manipulacije i kursnog rizika. Prvo nema prilike za mešetarenje u finansijskom posredovanju, a sa druge strane nema kursnog rizika kod uvoza, kod prometa robe i onda cene manje rastu. Kursom se manipuliše još od devedesetih godina prošlog veka, od izbijanja krize u bivšoj Jugoslaviji i to je jedan manir koji je i sada nastavljen“, napominje Rajić. 

NBS i Vlada Srbije su se, Memorandumom o strategiji dinarizacije, potpisanim aprila 2012. godine, obavezale da prate i analiziraju stepen korišćenja domaće valute u našoj zemlji. Na to ih je navela činjenica da bi veća upotreba dinara u finansijskom sistemu i bolja usklađenost valutne strukture prihoda i rashoda nebankarskog sektora poboljšale stepen finansijske stabilnosti zemlje, umanjile rizik od promene deviznog kursa u najranjivijim sektorima privrede i povećale efikasnost monetarne politike. 

Ova analiza je pokazala da dinar uveliko gubi trku sa evrom. Od svih kredita koje su pozajmili građani i privrednici, svega 30 odsto je u dinarima. Od 1.812 uzajmljenih milijardi, svega 561 milijarda se otplaćuje u domaćoj valuti. Slična situacija je i sa novcem koje firme i građani drže na računima. Čak tri četvrtine od ukupno 1.589 milijardi dinara je u devizama. 

Na ovako loš rezultat u korist dinara najviše su uticali depoziti stanovništva, odnosno štednja. Građani, dakle – najviše veruju evru. Od ukupne štednje, koja iznosi 1.017 milijardi dinara, svega 3,9 odsto je – u dinarima! 

Država, takođe, iako se zalaže za dinarizaciju, svoj dug računa u evrima. Ne zato što hoće, već zato što se uglavnom zadužuje na međunarodnom tržištu. Pitanje je, međutim, da li bi svi „argumenti” za forsiranje kredita vezanih za stranu valutu pali u vodu na Ustavnom sudu zemlje u kojoj je dinar jedino zvanično platežno sredstvo, odnosno moneta.

Dinarski dug čini svega petinu javnog duga Srbije. Praktično, od 2.628,3 milijarde dinara, koliko je iznosio javni dug na kraju trećeg kvartala 2014. godine, najveća je zaduženost u evrima, 42 odsto, potom u dolarima, 30,7 odsto, dok u dinarima iznosi 21,7 odsto, pokazuju podaci NBS.