Seničić: Neminovna promena pravilnika o osiguranju putovanja

Osiguravajuće kuće ponudile su polise osiguranaj za oko 40 agencija, dok bi banke trebalo da pošalju ponude za još 20, ali prema rečima direktora asocijacije turističkih agencija Yute, Aleksandra Seničića, one ne pokazuju veliko interesovanje ni za toliko polisa. Sa druge strane, u Srbiji posluje ukupno 400 turističkih agencija.

„Pod uslovom da sve agencije koje su dobile ponudu mogu i da je prihvate to je ukupno oko 10 odsto onih koji mogu da nastave da rade jer je polisa preduslov licence za rad, a ostali će ostati bez nje“, objašnjava Seničić ya agenciju Beta.

Dodaje da su pregovori o polisama osiguranja putovanja sa osiguravajućim društvima su nastavili Dunav osiguranje, Globos i Triglav, a da su iz tog posla izašli su Milenijum, Sava, DDOR i Unika.

NEMINOVNA PROMENA PRAVILNIKA

Seničić kaže i da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja prema broju putnika i osiguranim sumama. Umesto toga, smatra da bi bilo bolje da se radi kao što se radi u svetu, da se osigurava deo vrednosti prometa, u iznosu od, deset odsto na primer. 

U tom slučaju bi, kako navodi, ako je promet na primer u vrednosti 100.000 evra, osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.

Prema njegovim rečima ako bi agencije premašile tu vrednost prometa, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet.

„Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 – do 18.000 evra“, izjavio je direktor Yute.

REČ JE O OGROMNIM SUMAMA

Seničić je istakao da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise. 

Međutim, kako kaže, ako bi se osiguravao deo prometa od deset odsto, gotovo sve agencije bimogle da plate polisu osiguranja i tada bi ukupna osigurana suma bila oko osam miliona evra, ujedno i prihvatljiva za osiguravajuća društva.

Seničić je ocenio da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja tokom pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, dok je u ostalim zemljama iz okruženja ta grana izdašno pomognuta. 

Turističke agencije u Srbiji ni kredit kod Fonda za razvoj, kako je rekao, ne mogu mesecima da dobiju, a banke su ih stavile na „crne liste“.

Seničić je prokomentarisao i odluku države da za subvencije polisa osiguranja turističkim agencijama opredeli 150 miliona dinara. Rekao je da je to dobra ideja, ali da će svaka dobijati od dve do pet hiljada evra, pa im to neće rešiti problem. Na kraju će se , kako ocenjuje, deo tog novca vratiti u državni budžet. Smatra i da bi deo tog novca trebalo da se iskoristi za pomoć ostalim agencijama ili njihovim posrednicima.