Tražnja opala, cena neisplativa: Proizvođači ribe traže veće subvencije

Dolaskom pandemije potražnja za ribom u Srbiji smanjena je za oko 50 odsto, a trenutna cena koja se nudi na tržištu je neisplativa, prenosi portal Privredne komore. Proizvođači ribe kažu da bi im pomogle određene subvencije, kao što je manja cena struje.

„Kovid je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor“, ističe Krum Anastasov, direktor ribnjaka „Kapetanski Rit“ u Kanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.

Prema njegovim rečima, ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se i u marketingu i u nastupu na trećim tržištima.

Anastasov kaže i da se šaran na domaćem tržištu trenutno nudi po veleprodajnoj ceni od 200 dinara po kilogramu, što je ispod cene proizvodnje.

Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača.

Kažu i da bi im dobro došlo smanjenje cene struje za 50 odsto.

„Sada smo u piku godišnje proizvodnje ali zbog korone nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju“, ukazuje Nikola Mandić direktor kompanije „Bio Fish“.

Mandić napominje da je značaj rbiarstva višestruk jer se sa ekološkog aspekta čuva i obnavlja riblji fond u rekma, a neplodno zemljište, pašnjaci i utrine pretvaraju se u ribnjake. Samim tim nastaju i nova radna mesta.

„Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu“, kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Prema njenom mišljenju proizvođačima ribe bi moglo da se pomogne pozajmicama hrane za ribu iz robnih rezervi bez kamata, kao i uvođenjem prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu iz uvoza.

Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u „sivoj zoni“. Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji „kradu“ velike količine ribe.

Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe i ribljih proizvoda.

Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede. Prošle godine uvezeno je 35.707 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno 2.659 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. 

Najviše se uvozila riba i njene prerađevine iz Norveške, Španije i sa Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku. U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik koji je registrovan za tu delatnost.