Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru.

„Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine“, navode u centralnoj banci.

Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru.

„U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina“, kažu u NBS.

Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

„Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš“, smatra Gavrilović.

Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena.

„Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža“, zaključio je Nikolić.