Ekonomija brige: Najviše profesionalnog rizika, a manjak pristojne plate

Ekonomija brige obuhvata sve one profesije koje podrazumevaju brigu o drugima, odnosno usluge u sektoru obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i najčešće neformalne, ali plaćene usluge koje se pružaju domaćinstvima. Prema istraživanju koje je objavila organizacija stručnjaka SeConS, zaposleni u ovoj oblasti uglavnom imaju višak posla, profesionalnog rizika i emotivnog stresa, a manjak pristojne plate, piše portal Biznis i Finansije.

Prema istraživanju „Ekonomija brige u vreme pandemije COVID-19 i mera za njeno sprečavanje u Srbiji“, zaposleni u četiri navedene kategorije čine skoro 18 odsto svih zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. 

Među njima, više od polovine je zaposleno u obrazovanju, a 41,9 odsto njih radi u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite. 

Ekonomija brige bi se mogla nazvati i „ženskom ekonomijom“, budući da čak 78,7 odsto zaposlenih u pomenutim sektorima čine žene.

Zdravstvo najizloženije riziku

Prema istraživanju SeConS-a, zaposleni u ekonomiji brige značajno su manje bili pogođeni gubitkom posla zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja. 

U aprilu 2020. godine, u vreme najrestriktivnijih mera, bez posla je ostalo 4,3 odsto zaposlenih u ovom sektoru, dok je među ostalim zaposlenim licima stopa gubitka posla iznosila 9,1 odsto.

„Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da je upravo reč o radnoj snazi u sektorima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije, posebno kada je u pitanju sektor zdravstvene zaštite u kome su čak i povećane potrebe za radnom snagom“, navodi se u istraživanju.

Značajan je udeo onih koji su bili izloženi velikim rizicima da se zaraze, a to su najčešće zaposleni u zdravstvu. Deo njih je prebačen u druge zdravstvene ustanove, više od četvrtine je trpelo daleko veće opterećenje na poslu, gotovo petina je radila duže radno vreme ili više smena nego inače, a značajan je i broj onih koji su se teško snalazili za prevoz do i sa posla.

Pored otežanih radnih uslova, uključujući i rad pod punom zaštitnim opremom, istraživanje koje je sproveo SeConS je pokazalo da su medicinski radnici bili u strahu zbog mnoštva nepoznanica oko samog korona virusa, pa time i oko postupka lečenja i odgovarajućih terapija za obolele, ali i zaštite sopstvenog zdravlja.

Zaštitna odela iz pčelarskih radnji

S druge strane, istraživanje „Uticaj Kovid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“,koje je Centar za demokratiju uradio u okviru „Surge II“ inicijative Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) u maju ove godine, pokazalo je da su najveći problemi sa zaštitom na radu bili prisutni upravo u sektoru zdravstva, koji broji oko 120.000 medicinskih radnika. 

Rezultati istraživanja pokazuju da je mnogo toga zavisilo od „dobre volje“ direktora: da li će se rad odvijati po smenama, da li će se štititi zdravstveni radnici koji spadaju u kritične kategorije povlačenjem na rad bez kontakta, da li će se odobriti roditelju odsustvo sa rada. 

Anketirani tvrde da se većinski nije vodilo računa o rizičnim grupama među zaposlenim zdravstvenim radnicima, te da su lekari koji spadaju u visoko rizične grupe raspoređivani na mesta sa direktnim kontaktom kao što su COVID-19 centri.

Mnogi lekari su se snalazili sami oko nabavke opreme za ličnu zaštitu. Nabavljali su zaštitna odela iz pčelarskih i farbarskih radnji, maske su masovno šili sami zdravstveni radnici, njihove komšije.Takođe su nabavljali naočare – dok ih je bilo – vizire i drugo o svom trošku i na različite načine. 

Ne može se reći ni da je zaštitna oprema bila zadovoljavajuća ukoliko je obezbeđena jedna hirurška maska za zaposlenog po smeni, ili jedne rukavice na 24 sata, ocenjuje se u istraživanju.

Duplo manje plaćeni nego programeri

Isti izvor navodi podatke Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), da ne postoje zvanični podaci koliko je zdravstvenih radnika preminulo tokom pandemije, ali da je, prema podacima do kojih je došao taj sindikat, u Srbiji do početka maja (u vreme kada je rađen OHCHR izveštaj), korona virusom bilo zaraženo 450 zdravstvenih radnika, prvenstveno zbog nedostatka opreme na samom početku epidemije, te da je njih 14 preminulo.

Uprkos teškim uslovima rada i velikoj odgovornosti, u analizi SeConS-a se ističe da su prosečne zarade o oblastima koje spadaju u ekonomiju brige relativno niske. 

Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, prosečna zarada u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite je iznosila 61.044 dinara, dok je u sektoru obrazovanja bila 59.683 dinara.

Prosek zarada u oba sektora je samo neznatno viši od proseka svih zarada u Srbiji koji je za isti period iznosio 58.132 dinara. 

Prosečna zarada u obrazovanju i zdravstvu je čak dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (137.898 dinara), iako je obrazovna struktura zaposlenih u sva tri sektora vrlo slična, zaključuje se u izveštaju.