U trećini proizvoda od meke plastike otkrivene štetne materije

Skoro jedna trećina proizvoda od plastike testiranih na tržištu Srbije sadrži povećanu količinu ftalata, supstance koja štetno deluje na zdravlje ljudi i koja je u zemljama Evropske unije zabranjena iznad koncentracije od 0,1 odsto u potrošačkim proizvodima. Ftalati su pronađeni na proizvodima od mekane plastike poput školske torbe, ranca, kabanice, dečjih papuča, nesesera od PVC plastike, veštačke kože, PVC cirada, PVC tapeta i patosnica za automobile, saopštila je Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem).

Rezultati su zabeleženi u okviru zajedničkog istraživanja organizacije ALHem i češkog udruženja Arnika, kao i šest partnerskih organizacija civilnog društva iz Srbije.

Testirano je 36 proizvoda koji su kupljeni u poznatim prodavnicama i reč je ili o domaćim ili o evropskim proizvođačima.

„ALHem je više puta do sada upozoravao javnost na povećano prisustvo ftalata i supstanci koje spadaju u SVHC kategoriju, tzv ‘supstanci koje izazivaju zabrinutost’ u predmetima od opšte upotrebe. Cilj ovog istraživanja, kao i ranijih upozorenja, jeste bolja zaštita potrošača kroz hitnu zabranu prisustva ftalata i drugih opasnih supstanci, navodi se saopštenju. 

Trgovci i proizvođači su obavezni da informišu potrošača ukoliko njihov proizvod sadrži SVHC supstance, na osnovu Zakonu o hemikalijama kao i na evropskom propisu REACH.

„Potrošači mogu i sami da zatraže od proizvođača i trgovaca informaciju o tome da li njihov proizvod sadrži neke od ovih supstanci, i to korišćenjem aplikacije Scan4Chem koju je ALHem ranije predstavio javnosti u Srbiji. Korišćenjem ove aplikacije, potrošači mogu da provere da li neki proizvodi sadrže SVHC supstance ili da zahtevaju od proizvođača da tu informaciju učine dostupnom javnosti“, navodi se u saopštenju.

„Zabrinjavajuće je da su ftalati pronađeni u proizvodima većinom namenjenim deci i mladima. Pored toga, četiri analizirana ftalata su detektovana u repromaterijalu kao što su PVC materijali i veštačka koža gde izloženost potrošača može biti značajna“, ocenila je Valentina Mart iz ALHema.

Ona je objasnila i da je, u okviru istraživanja, proizvođačima i trgovcima čiji su proizvodi imali više od 0,1 odsto ftalata poslata informacija o tome ali da nisu ni od jednog dobili odgovor.

„Ukazivanjem na postojanje štetnih ftalata u svakodnevnim proizvodima a samim tim i pritiskom potrošača da saznaju ovu informaciju, kompanije će se motivisati da ove hemikalije zamene bezbednijim alternativama“ ističe Karolina Brabcova, iz češke organizacije Arnike.

S ciljem da potrošače u Srbiji podstakne da se informišu o sastavu proizvoda koje kupuju, ALHem je pokrenuo kampanju „Kupuj šta želiš, bez supstanci koje ne želiš“ u okviru koje će, kroz različite kanale, pozvati građane da koriste aplikaciju Scan4Chem i od proizvođača i trgovaca zahtevaju da dostave podatke o sastavu proizvoda koje prodaju.