CEP: Samo polovina građana regiona koristilo e-usluge tokom pandemije

Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak polovina građana zemalja Zapadnog Balkana nije koristilo elektronske usluge tokom pandemije, naspram 18  odsto njih koji su rekli da su ih koristili u istom periodu.

„U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije“, kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. 

Oko 40 odsto građana regiona preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga, naveli su u CEP-u.

Lazarević smatra da se to može objasniti „velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije“.

Što se tiče građana Srbije, povećanje u broju ljudi koji su koristili elektronske usluge tokom pandemije nešto je veće od regionalnog proseka.

U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i da su bili više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.

Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom.

„Najverovatnije je u pitanju kombinacija  dva faktora. Nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom“, kaže Lazarević.

Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.

Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.

Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja.

„To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima“, dodaje Lazarević.

Istraživanje je sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6.085 građana.