Danas se u Estoniji 99 odsto javnih usluga, kao što su vađenje vozačke dozvole, izmena adrese prebivališta, osnivanje firme ili glasanje, obavlja putem interneta.
Tako skoro 90 odsto Estonaca većinu administrativnih procedura može obaviti bilo kada, jer su veb-sajtovi za to dostupni 24 sata. Građani Estonije imaju i digitalni identitet, neku vrstu elektronske lične karte. Lični podaci, koje svaki građanin daje dobrovoljno, dele se između različitih organa vlasti, državnih i privatnih ustanova. Podaci se prikupljaju samo jednom, od kada ostaju na raspolaganju informacionim sistemima svih službi od kojih se usluga može zatražiti. Elektronsko glasanje počelo je 2005. godine. Danas više od četrdeset odsto birača glasa putem interneta, čak i izvan zemlje.
Strani državljani mogu da osnuju kompaniju i postanu deo poslovnog okruženja Estonije pomoću instrumenta e-prebivalište (e-residency). On omogućava pristup i tržištu Evropske unije, ali ne podrazumeva pravo boravka u EU, kao ni estonsko državljanstvo. Estonskim vlastima treba poslati kopiju lične karte, motivaciono pismo i skeniranu fotografiju, uz taksu od 100 evra. Kandidatu se zatim šalje kartica na adresu najbližeg poslanstva Estonije, gde on ostavlja otisak prsta. Estonija ima više od 62 000 e-građana. Pomoću e-prebivališta osnovano je više od 10 000 kompanija, mahom u sektorima za IT i biznis konsalting.
Prvi principi informatičke politike Estonije formulisani su 1994. godine, a njima su bila predviđena i državna ulaganja u informaciono-komunikacione tehnologije u visini od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Modernizovane su kompjuterska i mrežna infrastruktura, a informatika je postala važan školski predmet. Razvili su se i elektronsko bankarstvo i plaćanje poreza.
Sektor usluga Estonije generiše gotovo 70 odsto BDP. Digitalizacija štedi oko dva odsto BDP-a godišnje na ime troškova administracije, a digitalna mreža usluga građanima i državnim službenicima, mereno u radnim časovima, godišnje uštedi preko 800 godina.