„Zatražićemo povećanje rudne rente“

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će se uskoro obratiti Ministarstvu finansija koje je nadležno za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih dobara, među koje spada i rudna renta, objavio je portal Biznis.rs. 

„Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena“, izjavila je ministarka Mihajlović.

Procenti rudne rente već duže vremena se u Srbiji nisu menjali, a diskusija o njihovoj koristi za našu zemlju ponovo je pokrenuta kada je tokom prošle godine krenula priča o realizaciji Projekta Jadar.

U okviru tog projekta, multinacionalna kompanija Rio Tinto, želi da otvori rudnik i postrojenje za preradu litijuma u dolini reke Jadar.

Rudna renta, kako se navodi naplaćuje se od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije.

Od ukupnog iznosa koji se plaća za rudnu rentu, 60% pripada budžetu Republike Srbije, a 40% jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.

Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli, jedan odsto. 

Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.

RUDNA RENTA MEĐU NAJNIŽIM U EVROPI

Naknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi.

U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto.

Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.

Kako se podseća, visina rudne rente definisana je Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara.