Najveće banke nemaju dovoljno novca za nepredviđene situacije

Devet godina od izbijanja najteže globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, najjače banke nemaju dovoljno novčane odstupnice za nepredviđene situacije.

Ovu zabrinjavajuću ocenu izneli su ove sedmice u odvojenim istupanjima Bazelski komitet za nadzor banaka i Dženet Jelen, predsednica američkih Federalnih rezervi (centralne banke SAD), piše Politika.

Iznenadno urušavanje američkog tržišta stanogradnje 2007. godine pokrenulo je finansijsku i privrednu krizu svetskih razmera čije su posledice – u obliku posustalog privrednog razvoja, oseke investicija i društvenih lomova širom razvijenog sveta – vidljive i danas. 

U spašavanje sistemski važnih banaka, države Zapada uložile su više od četiri biliona dolara, što je uglavnom novac njihovih poreskih obveznika. Samo Evropska unija je između 2008. i 2013. godine upumpala preko 661 milijardu evra u kase urušenih banaka „isuviše važnih” da bi bile puštene niz vodu. Globalni bankarski esnaf je od 2008. umnogome pooštrio pravila poslovanjai pojačao unutrašnju zaštitu od mogućih novih udara i panike. 

Zaštita banaka od finansijskih šokova – ipak još nije potpuna, upozorava se u izveštaju Bazela III koji je objavljen ove sedmice. Naime, vodeće svetske banke još nisu stavile na stranu oko 300 milijardi evra, koliko Bazelski komitet smatra neophodnim za odbranu od ćudljivih previranja u nepredvidivim vremenima. 

Istina, Bazelski komitet je grupi 224 najveće banke (podeljene u dve grupe shodno visini kapitala) odredio da do 2019. mora da obezbedi taj novac. I dok ogromna većina banaka pod nadzorom Bazela III ubrzano povećava zaštitne fondove, pojedina zvučna finansijska imena javnosti tek otkrivaju neslućene novčane slabosti iz vremena krize. 

„Količina nenaplativih kredita je u porastu, kao i cena osiguranja od poslovnog rizika i otpisa potraživanja”, navodi izveštaj MMF-a objavljen uporedo sa skandalom Heta aset rezolušena, naslednice dugova ugašene Hipo Alpe banke. Naime, nezavisni revizorisu ove sedmice u knjigama Hete pronašli manjak kapitala od oko 7,6 milijardi evra. Nakon te vesti, zvanični Beč je obustavio finansijsku podršku Hetii objavio moratorijum namirivanja njenih poverilaca do maja 2016. Prema nezvaničnim procenama, Hetin manjak iznosi oko 16 milijardi evra. Kako bi se proveli komitenti tri vodeće austrijske banke u slučaju iznenadnog berzanskog šoka, nije izvesno. 

Ono što se u međuvremenu zna jeste da austrijska pogranična provincija Koruška danas strepi od bankrota zbog nesmotrenog zaduživanja ugašene Hipo banke i „nevidljivih”dugova njenenaslednice Hete, prenosi londonski „Dejli telegraf”. 

Koruška je direktni garant preko 10 milijardi evra vrednihobveznica Hete, kojoj Beč sprema gašenje ili bankrot. 

I šta sada preostaje poveriocima banaka za koje vodeće međunarodne finansijske institucije tvrde da ne stoje na solidnim nogama? Problem je rastegnut duž obe obale Severnog Atlantika. 

„Očekujemo da finansijske institucije pod našim nadzorom poštuju zakone i posluju etično. Isuviše često poslednjih godina bankari i velike institucije nisu tako radile, ponekad se ponašajući i bezobrazno. Takvi ponovljeni incidenti bankarskih mahinacija mogu imati posledice po stabilnost šireg finansijskog sistema, jer podrivaju poverenje u sposobnost velikih firmi da se nose sa rizicima”, ocenila je ove sedmice Dženet Jelen, predsednica američkih Federalnih rezervi. 

Inače, centralna banka SAD će ovih dana proveravati da li su američke banke stavile dovoljno novca sa strane zamoguće nove finansijske šokove.