Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mlada i obrazovana radna snaga

Ovo je obećavajući period u ekonomskim odnosima SAD i Srbije. Srbija pravi korake ka proširenju ekonomske saradnje sa susedima na Zapadnom Balkanu i sa EU. Srpska inicijativa „mali Šengen“ i zajedničko regionalno tržište koje promoviše EU nude nove prilike da se olakšaju trgovina i ekonomska saradnja na Balkanu. Ako region može da se pomeri ka funkcionisanju kao jedinstven ekonomski prostor – sa manje prepreka kretanju robe, usluga i ljudi – američkim, ali i drugim investitorima biće atraktivnije da postave svoje lokalne habove ovde. Srbija, kao ekonomski centar Zapadnog Balkana bi imala disproporcionalno više koristi od te integracije, kaže za „Novu ekonomiju“ Beron Lobstajn, šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD u Beogradu.

Kako vidite razvoj ekonomskih odnosa Srbije i SAD, posebno imajući u vidu sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa potpisan 2020. u Vašingtonu u kom se spominje više značajnih projekata?

Upravljanje javnim finansijama i planiranje Srbije omogućilo je i prilike za saradnju sa Sjedinjenim Državama. Pre pandemije koronavirusa srpska vlada je imala četiri uzastopne godine sa suficitom budžeta i uspela je da smanji teret javnog duga na podnošljiv nivo. Istovremeno, vlada je postavila snažnu agendu ulaganja u infrastrukturne projekte u oblastima transporta, upravljanja otpadom i obnovljive energije. Ne samo da vlada može da priušti te projekte zbog fiskalne odgovornosti, već su ti projekti kritični za trajni i održiv ekonomski rast u budućnosti. Ovi projekti nude više nego dovoljno prilika i za američke kompanije da učestvuju u proširenju srpske infrastrukture.

Koja će biti uloga novootvorene kancelarije DFC u Beogradu?

U poslednjih 20 godina SAD su obezbedile oko milijardu dolara ekonomske pomoći Srbiji u različitim oblastima, od poljoprivrede do pomoći malim i srednjim preduzećima. Srbija je postala bogatija zemlja u te poslednje dve decenije i sada je prikladno da se naša saradnja proširi na pomoć investicijama u privatnom sektoru.

Tu DFC stupa na scenu. DFC donosi niz alata ekonomskoj saradnji Srbije i SAD, uključujući osiguranje od rizika, garancije za zajmove, pa čak i direktne zajmove i druge oblike finansiranja.

DFC će moći da ih koristi u Srbiji zahvaljujući novom Sporazumu o podsticanju investicija, koji su potpisali ambasador SAD i ministar finansija Siniša Mali u januaru. Nadamo se da će DFC ohrabriti više američkih kompanija da investiraju u Srbiji, ali i da će pomoći da se stvore uslovi da srpske kompanije rastu i razvijaju se.

Gde vidite najviše prostora za unapređenje trgovine i investicija između srpske ekonomije i ekonomije SAD?

Poslovna klima u Srbiji je u velikoj meri unapređena u poslednjih nekoliko godina. Ekonomska i fiskalna stabilnost su pomogli i vlada je privatizovala mnoge bivše državne kompanije. Taj posao treba i nastaviti. Najvažnije, investitori treba da mogu da se oslone na okruženje gde se vladavina zakona poštuje stalno, gde se ugovori sprovode, i gde sudovi pošteno i efikasno rešavaju sporove. Evropska komisija je istakla ovo u svojim izveštajima o procesu pristupanja Srbije EU, a i mi to čujemo od američkih kompanija. Vlada bi mogla dalje da unapredi poslovno okruženje sprovođenjem reformi u Zakonu o deviznom plaćanju, koji i dalje postavlja tehnička i birokratska opterećenja na prekogranične transakcije međunarodnih kompanija koje posluju ovde.

Da li su neke američke kompanije pokazale interesovanje za ulaganje u Srbiju? U koje sektore?

Mnoge američke kompanije već posluju ovde, zapošljavajući preko 20.000 ljudi u različitim sektorima, uključujući hranu i piće (Koka-Kola i Pepsiko), ambalažu i logistiku (Bol pekedžing), digitalne usluge (NCR, Orakl i Majkrosoft), automobilsku industriju (Kuper tajr), razvoj infrastrukturnih projekata (Behtel), rudarstvu i mnogim drugim. Mi mislimo da ima prostora za rast, a tako misle i druge američke kompanije. Razgovarali smo skoro sa nekoliko kompanija o ulaganjima u energetski sektor, uključujući i potencijalno snabdevanje prirodnim gasom kroz nove gasovode, kao i u obnovljive izvore energije. 

Prethodnih godina američke tehnološke kompanije kupile su nekoliko srpskih startapa. Da li vidite prostor da se ta saradnja nastavi i to na strateškom nivou, kao na primer osnivanjem centara za istraživanje i razvoj ovde?

Vidim. Jedna od najvećih prednosti Srbije je njena mlada i veoma obrazovana radna snaga. Mnogi od tih mladih ljudi su zainteresovani za rad u tehnološkom sektoru. Da bi se ti ljudi zadržali u Srbiji zemlja mora da im obezbedi prilike za karijeru. Ovo počinje sa stvaranjem okruženja koje podstiče i prihvata tehnološke startape. Takođe je važno obezbediti izvore finansiranja kako bi se te kompanije mogle razvijati. Mi radimo sa partnerima u Srbiji već dosta godina na programima koji se bave tim prioritetima i Srbija je tu napravila važan napredak.

Nadamo se da će DFC ohrabriti više američkih kompanija da investiraju u Srbiji

Srbija i SAD popravljaju ekonomske odnose, ali SAD i dalje nisu među najvećim trgovinskim partnerima Srbije. Da li vidite mogućnost da proizvodi i usluge kompanije iz Srbije imaju veće prisustvo na tržištu SAD?

Iako Srbija nije jedan od glavnih trgovinskih partnera SAD u pogledu direktne trgovine, ne zaboravite da se mnogi srpski proizvodi mogu naći na američkom tržištu kroz lance snabdevanja trgovinskih partnera iz EU, pre svega Italije i Nemačke – kao dobavljači automobilskih delova, na primer. Ali kako Srbija bude dalje razvijala ključne oblasti svoje ekonomije – ovde mislim na digitalne usluge i proizvodnju hrane – postoje obećavajuće mogućnosti da se proširi i direktna saradnja sa američkim kupcima.

SAD su uložile značajna sredstva u projekte koji se odnose na vladavinu prava i medijske slobode poslednjih 20 godina. Da li vidite napredak u toj oblasti?

Poboljšanja u vladavini prava i medijskim slobodama su dve najznačajnije oblasti koje je i Evropska komisija označila kao esencijalne za ubrzanje pristupanja Srbije Uniji. Mi se slažemo. Ove oblasti su kritične za svaku liberalnu demokratiju, esencijalne za obezbeđenje održivog dugoročnog ekonomskog rasta. One pomažu da vlasti budu odgovorne za svoje politike i delovanje. One su zato prirodna tačka fokusa naših programa podrške. Videli smo važan napredak. U Srbiji postoje istraživački novinari koji obavljaju dobar posao. Videli smo i veliku otvorenost za naš rad na vladavini prava. Različite zakonske reforme donele su poboljšanje poslovne klime. Ali naravno, i dalje ima puno posla da se uradi.

Šta mislite o poslovnom okruženju u Srbiji? Koje su prednosti poslovanja ovde?

Srbija je napravila veliki napredak u poboljšanju poslovne klime. Vlada očigledno vodi računa o tome. Napravila je značajne pozitivne promene u pravnom okviru za poslovanje i investicije. Ponudila je direktno stranim kompanijama velikodušne podsticaje da investiraju u Srbiji. Ovi potezi otvorili su nova radna mesta u zemlji i Srbija je sada rangirana kao 44. u svetu po lakoći poslovanja, prema godišnjem istraživanju Svetske banke Duing biznis. 

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.