Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdora

Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo je da obustavi izgradnju termo-elektrane na ugalj Kolubara B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Sa tom odlukom, koju su pozdravile ekološke organizacije ne slažu se čelni ljudi Elektro privrede Srbije (EPS) jer tvrde da ona ugrožava energetsku stabilnost zemlje.

Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović, rekao je povodom najave ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović o obustavi izgradnje da se „strateške odluke u sektoru energetike ne donose tokom noći“, a da je najveće preduzeće u državi sve aktivnosti u vezi sa Kolubarom B sprovodilo „u skladu sa odlukama Vlade Srbije“.

Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić saopštio je da će građane „više koštati pogubne odluke ministarke Mihajlović nego potezi rudara Kostolca i Kolubare“, koji su u ponedeljak protestovali zbog obustave izgradnje Kolubare B.

„Uvek ću stati na stranu rudara, jer oni i kada štrajkuju rade više u korist Srbije nego pojedinci koji samo štancuju izjave i rade za uvozne lobije“, rekao je Grčić.

Mihajlović je prethodno izjavila da je štrajk rudara Kolubare koji je održan 24. maja Srbiju koštao pola miliona evra.

Grčić je dodao da je ministarka odlučila da za jedan dan promeni sve odluke Vlade Srbije bez prethodnih analiza i konsultacija.

Tvrdi da je Kolubara B zamena za kapacitete građene 1970. godine i kasnije, koji će uskoro morati da se gase. EPS prema njegovim rečima od 2024. godine ostaje bez mogućnosti da proizvodi baznu električnu energiju, zbog obaveza prema EU.  

Tada se, po prethodno postignutom dogovoru, gase termo-elektrane Kolubara A i Morava, ukupne snage 324 MW (megavata), dok će se kapacitet ostalih smanjiti i zbog rada postrojenja za odsumporavanje, za 120 MW.

Pored toga, tu je i budući toplodalekovod ka Novom Beogradu, koji smanjuje kapacitete za dodatnih 160 MW.

„Zato nam je potrebna TE Kolubara B, jer je efikasnija, ima manju emisiju CO2 i ima samo 350 MW. Građani Srbije treba da znaju šta bi bile posledice obustavljanja projekta i brze dekarbonizacije Srbije“, napominje Grčić.

On napominje da bi Srbija u tom slučaju bila jedna od retkih zemalja sa dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora u većem procentu nego što EU zahteva od svojih članica.

Grčić smatra i da bi se dosta struje uvozilo, a izgubile bi se i desetine hiljada radnih mesta, ako Srbija ne izgradi nove termo-elektrane.

Prvi čovek EPS-a je pozvao stručnu javnost mora da se uključi u razvoj energetske politike, modernizaciju starih postrojenja, kao i razvoj novih kapaciteta koji će proizvoditi čistu energiju.

Bivši zaposleni u Rudarskog basena Kolubara sa kojima je Nova ekonomija razgovarala kažu da se u tom preduzeću nezvanično govori o tome da je Milorad Grčić, koji je ranije bio i direktor RB Kolubara, planirao da ponovo pokrene izgradnju Kolubare B.

Prvi put to je učinjeno 1992. godine, kada su tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedene sankcije, drugi put je 2004. godine utvrđeno da je u taj objekat već uloženo 300 miliona evra, kao i da je za završetak Kolubare B potrebno još 550 miliona evra.

Bivši radnici Kolubare kažu i da je za ponovno pokretanje izgradnje novog bloka termoelektrane već nabavljeno „nešto opreme“.

N1 prenosi izjave radnika Kolubare Marka Jovanovića, koji je ocenio da je u pitanju politizacija teme i sukob dve struje unutar vladajuće Srpske napredne stranke.

„Jer partija je juče pokrenula ljude da bi rešili svoje unutarstranačke probleme, jer imamo ministarku Zoranu Mihajlović i direktora EPS-a Grčića koji se ne podnose. Radnici su ispali kolateralna šteta, i eto spontano su juče otišli, gomila autobusa ih je sačekala… Ljudi nisu znali u čemu učestvuju“, tvrdi Jovanović.

Njegov kolega Dragan Stanković dodaje da „nije bilo ništa obavezno, ali će vam možda zatrebati“.

„Ono što se već godinama u Srbiji radi u politici, nemoj ti da ideš, ali posle kad bude bilo nemoj da tražiš ništa“, ilustruje Stanković.

Jovanović i Stanović zboru ipak nisu prisustvovali. „Ja sam znao i većina ljudi je znala da će to da bude politički skup SNS-a“, kazao je Stanković.

Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji

EKOLOZI PODRŽALI ZORANU MIHAJLOVIĆ

Predstavnik Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar kaže za Novu ekonomiju da se planirani objekat Kolubare B nalazi „pod procenom uticaja na životnu sredinu“ i dodaje da projekat nema građevinsku dozvolu.

„Mi smatramo da je to potpuno konfliktno sa razvojnim planovima, (objektu) posebno nedostaju analize uticaja na klimatske promene, on je u ranoj fazi razvoja, za sada ni o kakvoj gradnji tu ne sme da bude govora„, kaže Kalmar.

Naglašava da nedostaju veoma ozbiljne analize u vezi sa skupom zajedničkih uticaja tremocentrale i kopa odakle bi se dobavljao ugalj za proizvodnju struje. Kalmar kaže da je izjava ministarke Mihajlović u vezi sa obustavom projekta izgradnje Kolubare B dobar znak, jer bi Srbija mogla da pređe na čistije izvore energije.

„Ljudi iz EPS-a treba da shvate da će za njih biti radnih mesta i ako se budu koristili obnovljivi izvori energije. Da bi se postigla ekonomska proizvodnja struje iz uglja bez (emitovanja) CO2, bilo bi neophodno da se (njena) cena podigne 300 odsto“, smatra predstavnik CEKOR-a.

Naglašava da građani i radnici Kolubare moraju da shvate da Srbija nema sredstava za proizvodnju struje iz uglja, jer se razmatra i uvođenje takse koja bi se prilikom izvoza naše robe u EU naplaćivala zbog emisije CO2 prilikom proizvodnje struje.

Šta sve plaćamo na računima za struju, a nema veze sa njenom potrošnjom?

Da bi se Kolubara B isplatila, kako naglašavaju u CEKOR-u, ona bi morala da radi 50 godina, dok EU već 2050. godine planira da potpuno obustavi sve aktivnosti koje se dovode u vezu sa emisijom CO2. Sa druge strane smatra i da bi trebalo da se obustavi izgradnja nove termoelektrane u Kostolac B3.

Kalmar dodaje da će posla za radnike EPS-a biti, jer će se struja dobijati iz solarnih panela, vetrenjača, hidrocentrale. Pored toga biće posla i na izolaciji tri miliona objekata u Srbiji.

„Priđimo Đerdapu 3. To je ono što Srbija treba da gradi, to je reverzivbilna hidrocentrala koja može da bude toliko jaka da svojim kapacitetom ‘proguta’ sve termocentrale u Obrenovcu„, smatra Kalmar.

On ocenjuje da bi izgradnja hidro-elektrane Đerdapa 3 mogla da se realizuje za 10 godina i naglašava da ugalj ne može odmah da se izbaci iz upotrebe.

U EPS-u napominju da je ministarstvo energetike u februaru prošle godine donelo rešenje o pregovorima za ugovaranje izgradnje Kolubare B. Napominje i da je tada dobijena i saglasnost za ulazak u pregovore sa kineskim ponuđačem.

Obustavu izgranje Kolubare B pozdravile su i druge organizacije civilnog društva, poput Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Čedomir Savković