Jovan Jelisavčić: Bašta fest je podvig koji traje i brend Bajine Bašte

Kada su organizatori nedavno najavili osmi „Bašta fest“, stekao se utisak da se sve polako vraća u normalu. Šta o ovogodišnjoj „Bašti“, koja se održava od 1. do 4. jula, ima da kaže osnivač tog festivala, glumac i producent Jovan Jelisavčić i šta može da nas očekuje ove godine u Bajinoj Bašti, neka su od pitanja koja smo mu prvo postavili.

Nova ekonomija: Šta se i da li se išta promenilo za ove dve godine, od pretposlednje regularne „Bašte“?

Jovan Jelisavčić: Bašta Fest je festival koji je od samog početka zamišljen da se ceo održava na otvorenom, pa u tom smislu nismo morali da mislimo o nekakvim promenama, već samo da u odnosu na okolnosti budemo odgovorni prema zdravlju ljudi, ali i samom festivalu.

Prošle godine smo dozvolili sebi prilagođavanje radi kontinuiteta održavanja festivala, što je ujedno bila i divna prilika da pogledamo debitantske filmove ljudi koji su imali svoje kratke filmove na Bašti, dok se ove godine totalno vraćamo u naš standardni koncept.

Mnogi festivali se nisu održali, neki su prešli na online prikazivanje, mi smo iz trećeg pokušaja uspeli da se održimo pred publikom. Naravno, svaka od ovih odluka je legitimna u situaciji koja je iščašila čitavo čovečanstvo. Tu smo, spremni za staro normalno, offline – i idemo dalje.

Kako će izgledati ovogodišnja Bašta u tom kontekstu, hoće li ličiti na Baštu pre pandemije i da li pandemija utiče na festivale na otvorenom uopšte?

Izgledaće još lepše nego pre pandemije. Apsolutno se vraćamo ideji festivala koja stoji na decentralizaciji kulture, kvalitetnom filmskom programu, prirodi kakve nema nadaleko. Ja sam jedan od onih koji ne prihvata trenutno stanje kao „novo normalno“.

Razumem ga kao ozbiljnu situaciju koja nas je dobro poremetila, ali strpljivo čekamo da se sve ovo smiri i da ponovo životu priuštimo one ljudske prirodne reakcije, da se zagrlimo, poljubimo, smejemo, ali tako što će nam se svima videti lica, a ne različito dizajnirane maske.

Što se tiče festivala na otvorenom, sigurno da imaju tu prednost, ali svakako da svi pokušavaju da se održe i da u odnosu na trenutne mere urade sve kako bi zaštitili ljude. Mi smo filmski festival, ljudi sede mirno i gledaju film, a i prostor gde se održavaju projekcije je dovoljno veliki da svako moze uzeti svoju stolicu i sesti tamo gde se oseća najbezbednije. Verujem da je tako i sa drugim filmskim festivalima na otvorenom koji su gotovo svi redom najavili svoje održavanje.

S obzirom da ste glumac i producent, da li je pandemija, po Vašem mišljenju, promenila nešto u filmskoj industriji?

Pre bih rekao da je dosta toga poremetila, namučila mnoge ekipe, projekti su počinjali, pa se zaustavljali što nikad nije dobro, ali rekao bih da su se ljudi iz sveta filma dosta hrabro borili sa tim. Različita su iskustva, neko nije prestajao da radi, a opet ima slučajeva gde su ljudi zbog virusa gubili uloge/poslove, što definitivno nije prijatno i ljude izbaci iz nekog koloseka za koji su bili spremni.

Ipak, ako pogledamo da smo na Festu imali nekoliko domaćih premijera i da nas na jesen čeka još filmova koji su zakazali svoje prvo pojavljivanje pred publikom moglo bi se reći da je film opet pobednik. Najvažnije je da FCS (Filmski centar Srbije) nije prestajao sa konkursima, jer to bi zapravo bio ozbiljan potres za domaću kinematografiju.

Film „Lihvar“ Nemanje Ćeranića zatvoriće ovogodišnji festival. Saopštili ste da je prema mišljenju Bašta Fest tima ovaj film obeležio proteklu godinu. Na koji način?

Po pravilu festival zatvara neko domaće debitantsko ostvarenje, a ovaj put ce to biti film „Lihvar“. Ovaj film je nastao u Inđiji, a snimljen je tokom korone za samo 15 dana. Ta ideja odlaska u manje sredine ili tačnije vraćanja u svoj grad radi snimanja filma je nešto što će se u budućnosti mnogo više dešavati, na prvom mestu mnogo je jeftinije i po mnogim segmentima lakše.

Takođe, ideja da jedna Inđija može biti buduća meta filmskih skauta jeste ideja i Bašta Festa. Naš festival jeste nastao iz potrebe da se u Bajinoj Bašti napravi festival velikih dometa, ma koliko dug put do toga bio. Odmah uz to Bašta je i veliki filmski studio na otvorenom. Broj filmova koji je tu sniman je uveliko u dvocifrenom broju.

„Lihvara“ su izneli neki mladi ljudi puni entuzijazma i sa malo para, ali ipak uspeli da završe posao do kraja i uzmu Politikinu nagradu „Milutin Čolić“ za najbolji srpski film na ovogodišnjem Festu. Siguran sam da ce Bašta biti dobar domaćin Inđiji, objašnjava Jovan Jelisavčić.

Koja tri filma sa ovogodišnje Bašte biste preporučili prijateljima da obavezno pogledaju?

Dozvoli mi da odgovor bude malo drugačiji. Daću malu prednost domaćim filmovima (tu naravno ubrajam i region) jer znam da svi sa mnogo manje novca i opreme na kraju naprave sjajne filmove sa kojima se ponosimo.Tako da pozivam publiku da se upoznaju sa nadolazećim snagama regionalne kinematografije. Jer zapravo je fenomenalno pratiti ih kako se razvijaju i osvajaju svetske festivale. Ove godine tu su filmovi Nikole Stojanovića, Gvozdena Ilića, Luke Mihailovića, Nikole Polića, Momira Miloševića i Stefana Đorđevića. Imamo po jedan film iz Bosne, Crne Gore i Slovenije, kao i četiri iz Hrvatske.

Ove godine selekcija nije bila jednostavna jer ste morali da izbor sa 1200 svedete na 30 filmova. Da li je taj zadatak koji vaš kreativni tim ima svake godine sve teži kako Bašta postaje poznatija?

Nas su zapravo sačekali filmovi pristigli i ove i prošle godine. Taj veliki posao uvek fantastično urade naši selektori, ali ove godine uz moju veliku podršku naša umetnička direktora Maja Šuša je ovaj posao po prvi put uradila sama i mi svi iz festivala smo jako ponosni na nju.

Maja je neko ko je zasigurno pogledao mnogo kratkih filmova u svojoj dosadašnjoj karijeri i nakon 8. godina festivala čiji je i jedan od osnivača je vrlo kompetentna da napravi selekciju koja ce sigurno biti uzbudljiva i izazovna za publiku u Bajinoj Bašti.

Festival raste sa godinama, ali smo i mi iskusniji za toliko. Mnoge stvari smo u međuvremenu bolje razumeli, neke viškove odbacili, opet neke unapredili.Trudimo se da svake godine nešto dodamo u segmentima filmskog, edukativnog programa. Tim oduzimanjem i dodavanjem pravimo balans koji nam je potreban kako bi festival držali u našim rukama i mi njime upravljali, a ne on nama.

Opet nije sve ni do nas, postoje i stvari koje su do opštine, recimo infrastruktura i logistika su mesta u kojima može da dođe do ozbiljnih pomaka i čemu se iskreno nadamo. Ovo je vec 8. godina kako postojimo i mi računamo da će opština još ozbiljnije razmatrati ovaj festival kao jednu od važnijih manifestacija u budućnosti.

Zašto je važno da na festivalu učestvuju i srednjoškolci i da li je zbog Bašta Festa film u tom kontekstu sve popularniji u Bajinoj Bašti među mladima? Koliko je doprinos ovog festivala na lokalu?

Meni će zauvek biti dovoljno to što kad smo počinjali festival, ja sam bio jedini iz tog grada koji je dolazio sa neke od Akademija, dok je danas situacija znatno drugačija. U međuvremenu dosta mladih ljudi je započelo školovanje na pozicijama gluma, produkcija, dramaturgija, kamera i veliki deo njih nastavlja da se interesuje za umetničke akademije.

Stvaraju se novi kapaciteti, u vidu nekih mladih ljudi na koje će Bašta moci da se oslanja u budućnosti. Ne tvrdim da je Bašta Fest bio presudan za svakoga od njih, ali sam siguran da je dosta pomogao u odluci. Srednjoškolci jesu neki budući polaznici Akademija i jako nam je bitno da ih uključujemo u radionice, u Žiri mladih, u volontere, jer im to iskustvo zapravo može probuditi interesovanje ka umetničkim fakultetima.

Morate uvek uzeti u obzir da se u malim gradovima u unutrašnosti Srbije ne dešava ništa revolucionarno u polju kulture. Sve se svodi na delovanja kulturnih ustanova, koje po pravilu imaju jako male budžete i samim tim se mladima ne daje nikakva šansa ka nečemu saznajnom dok zapravo ne odu do Beograda ili nekog drugog većeg grada koji ipak nude izobilje sadržaja. U tom smislu Bašta Fest jeste podvig koji traje i koji neminovno postaje jedan od prepoznatljivih brendova Bajine Bašte.“

Dimitrije Gašić