Srbija želi da učestvuje u projektu Turski tok

Srbija želi da se uključi u projekat Turski tok, rekao je srpski ambasador u Rusiji Slavenko Terzić.

Gasovod bi trebalo da bude izgrađen od Rusije do Turske preko Crnog mora, a predstavljao bi jedan od kanala za snabdevanje gasom potrošača iz jugoistočne Evrope. Novo gasno čvorište bilo bi izgrađeno na granici Turske i Grčke.

„Konačna odluka nije doneta, pregoovori su i dalje u toku, ali je u načelu Srbija zainteresovana za ulazak u ovaj projekat“, rekao je Terzić. 

Kako je rekao, Srbija očekuje posetu ruskog ministra energetiek Aleksandra Novaka krajem aprila ili početkom maja i on se nada da će Novak i srpski šef diplomatije Ivica Dačić tada razgovarati o tom projektu. 

„Turski tok“ bi trebalo da zameni propali projekat „Južni tok“, u koji je Srbija ulagala velike nade, a koji je Gasprom obustavio zbog tvrdnji Evropske komisije da njegova izgradnja krši zakone EU. 

„Poništavanje Južnog toka je zakomplikovalo situaciju za Srbiju u oblasti energetske sigurnosti. Turski tok će imati komplikovaniju rutu i moraće da prođe kroz Tursku, koja bi mogla da ga blokira, a prolaziće i kroz Bugarsku i Makedoniju“, rekao je Terzić. 

Prema ranijim najavama, projekat Turski tok bi trebalo da bude završen do 2020. godine, kada Gasprom planira da prekine transport gasa kroz Ukrajinu, što je dodatni razlog za zabrinutost EU. 

Memorandum o razumevanju potpisali su u decembru 2014. ruski „Gasprom“ i turski „Botas petroleum pajplajn korporejšn“. 

„Turski tok“ će imati kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a od Rusije do Turske će ići po dnu Crnog mora, uglavnom po ruti koja je bila predviđena za Južni tok. Oko 660 kilometara gasovoda ići će po koridoru Južnog toka i 250 kilometara po novom koridoru u smeru evropskog dela Turske.