Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela

Jedan pravi „fake news“ s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju – jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.

Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za „Međunarodnu izložbu lepih umetnosti“ u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu „Borba“. Inspirisan drugom generacijom „nemačkih rimljana“, stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. 

Roksandić i „Ribar“ u rimskom ateljeu 1906. godine (Foto: Godišnjak Grada Beograda, XLIII: 170)

Na izložbi u Rimu, „Ribar“ dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom „Ribaru“.

Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu „Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba“. 

Poziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. „Ribar“ je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo.

Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim „Ribarom“. On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni „Ribar“ nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.

Sala Srpskog paviljona na Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine (Foto: Nova iskra, 1907. 11-12.)

Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. „Zlosrećni ribar“ imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.

Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara „Dečaka koji vadi trn“, a jednu od najpoznatijih „Dečak s razbijenim krčagom“ na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.