Doktorand na Harvardu: Porazno je da su iz Srbije otišli i oni koji su uspeli

U inostranstvu trenutno živi preko 730 hiljada ljudi koji su otišli iz Srbije, a van granica otišlo je i oko deset odsto akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih je došli Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu. Neki od njih su se vratili usled pandemije, ali Bauranov za Novu ekonomiju kaže da su male šanse da će ovde i ostati.

On ističe da se radi samo o ljudima koji su preselili iz Srbije, a ne i generacijama koje su rođene u inostranstvu, a izjašnjavaju se kao Srbi. 

Do ovih podataka su došli koristeći podatke koje pruža Fejsbuk, odnosno platforma za oglašavanje Fejsbuk eds (Facebook Ads), objašnjava za Bauranov.

„Ukoliko se registrujete kao preduzeće, FB dozvoljava da filtrirate njihove korisnike radi preciznijeg oglašavanja. Na primer, moguće je videti približan broj FB korisnika u Beogradu koji su zainteresovani za fudbal“, kaže Bauranov.

Objašnjava da su oni ovaj mehanizam iskoristili kako bi našli broj ljudi u svakoj državi na svetu koji su nekad živeli u Srbiji, uključujući njihovu starnosnu grupu, pol, obrazovanje i status veze.

Naglašava da nijedan od ovih podataka ne sadrži informacije kao što su ime ili prezime, te da su sve baze apsolutno anonimne.

„S obzirom da samo određeni procenat migranata koristi FB, napravili smo model koji na osnovu tog broja daje procenu ukupnog broja srpskih migranata u određenoj zemlji. Pošto je projekat počeo u septembru, prve podatke smo skupili za oktobar.“

Zatim su na svaka dva-tri meseca ponavljali analizu i pratili da li se broj srpskih migranata povećava ili smanjuje. Podatke do kojih su došli objavili su na sajtu migracije.net gde je moguće pronaći brojke za oktobar, februar i maj za svaku državu pojedinačno.

Bauranov ističe da su jedini apsolutno tačni podaci one koje daje država i da njihove procene sigurno sadrže „neku malu grešku“.

Ipak, država nema podatke o tome kako se migracije dešavaju u realnom vremenu, odnosno ne postoji način kako bi nam država izveštavala koliko je ljudi iz Srbije otišlo svakog meseca, niti koliko se njih vratilo.

Tako, sve to Bauranov nije izašao sa podacima, nismo znali ni da se od oktobra u Srbiju vratilo više od 120 hiljada ljudi.

„Ljudi koji su se vratili od oktobra uglavnom su oni koji nisu imali rešen useljenički status u destinacionoj državi i nisu imali gde drugde da odu tokom pandemije – studenti, ljudi na privremenim poslovima,“ objašnjava on.

Dodaje da će nastaviti da prate brojeve kako bi videli koliko od ovih 120 hiljada će ostati u Srbiji.

„Mislim da je mala šansa da se oni zadrže i da je ova imigracija privremena.“

Iz Srbije otišlo deset odsto naučnika

Nezavisno od Facebook analize, uradili su analizu biblioteke naučnih radova Microsoft Academic, kako bi utvrdili koliko je akademskih radnika i naučnika otišlo iz Srbije.

„Analizirali smo oko 200 miliona naučnih radova i tražili naučnike iz Srbije koji su objavili rad u Srbiji (kao član srpskog fakulteta), a zatim se preselili i objavili naučni rad kao član nekog stranog fakulteta.“

Došli su do podatka da je čak deset odsto akademske zajednice napustilo Srbiju. Bauranov naglašava da su u pitanju najproduktivniji i za državu najvredniji delovi akademske zajednice – doktorandi koji su pri kraju svojih studija, docenti i profesore. Analiza nije obuhvatila one koji nisu objavili nijedan naučni rad.

„Ovaj rezultat je porazan jer pokazuje da čak i oni koji su „uspeli“ u akademskom svetu u Srbiji odlučuju da odu,“ kaže Bauranov.

Ističe da nam najviše odlazi inženjera, matematičara i fizičara, a za to postoje dva razloga.

„Prvo, u ovim disciplinama je neophodno kontinuirano finansiranje da bi se radilo kvalitetno istraživanje, što kod nas nije slučaj. Drugo, prilika za povećanje zarade preseljenjem u inostranstvo u ovim disciplinama je najveća – matematičari, fizičari i inženjeri se lako prebacuju na tražena zanimanja u oblastima kao što su data science, machine learning i sl.“

Bauranov je i sam otišao na Harvard, a ističe da misli da je Amerika najbolje mesto za naučnike jer su finansiranje i uslovi za istraživanje odlični, što je, kako kaže, rezultat ulaganja ne samo države, nego i privatnih kompanija.

Master je u uradio pre nekoliko godina u Kaliforniji, a trenutno radi na doktoratu koji se tiče procenjivanja uticaja samoupravljajućih automobila na saobraćaj, kao i preporuke za planiranje gradova i infrastrukture u kontekstu ove tehnologije.

„Paralelno sa time radim i na kreiranju kotrole letenja u gradovima za potrebe dostavnih dronova i letećih taksija. Konkretno, deo sam tima koji radi na formiranju ovog sistema u Parizu za Olimpijadu 2024. godine.“

Ukoliko odluči da se vrati u Srbiji objašnjava da će nastaviti sa radom na projektima u avijaciji sa američkim univerzitetima, čime se bavio i pre odlaska u Ameriku. Cilj mu je da taj rad jednoga dana preraste u istraživački centar.

Ipak, na pitanje da li veruje da se u Srbiji može podjednako uspešno raditi kao i u Americi odgovara – ne, ako si mlad, zdrav i bez duga, nigde ne može da se radi uspešno kao u Americi.

„Novac za osnivanje kompanija je lako dostupan, međutim, ta preterana dostupnost i oslanjanje na dug često izaziva lične, regionalne i nacionalne finansijske balone.“

U Americi mu upravo smeta manjak regulative koji, kako kaže, omogućava značajno bogaćenje, uglavnom na uštrb radnika i prirodne sredine.

„Za mene lično, razlog definitnivnog povratka u Evropu, I eventualnog povratka u Srbiju, neće biti bolja poslovna klima, nego odlazak od socijalne neuređenosti u Americi“, zaključuje Bauranov.