Novi Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje prodaju telefonom

Novim zakonom o zaštiti potrošača Vlada Srbije predložila je uvođenje registra potrošača koji ne žele da primaju pozive, poruke u okviru promocije ili prodaje telefonom. Ukoliko se Skupština usvoji zakon biće propisana zabrana pozivanja ili slanja poruka potrošačima koji su se upisali u registrar.  

U Zakonu je definisan i mehanizam vansudskog rešavanje sporova, kao alternativan način rešavanja potrošačkih sporova.  

U delu koji reguliše ograničenje upotrebe pojedinih sredstava komunikacije na daljinu,  predložena je zabrana upućivanja poziva, poruka telefonom potrošačima čiji su telefonski brojevi upisani u registar potrošača koji ne žele primati pozive i poruke u okviru promocije ili prodaje telefonom.

Tako je novim zakonom planirano uvođenje registra „Ne zovi“ koji će se voditi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije.

Registar bi trebalo da sadrži ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.

Registar će je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i/ili poruka u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.

Upis ili ispis iz registra obavlja bez naknade operatora elektronskih komunikacija koji sa potrošačem ima zaključen ugovor o korišćenju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga.

Način upisa i ispisa, koršćenja i vođenja registra kao i sam obrazac zahteva bliže određuje ministar. 

Ako je, ipak, potrošač izričito pristao na oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti.

Vansudsko rešavanje sporova 

Vansudski postupak pred telom može da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu. Trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova pred telom, piše u predlogu. 

Postupak može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga, a u izutetno kod složenih sporova još 90 dana. 

Vansudski postupak, odnosno učešće u njemu, ne isključuje i ne utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, kao ni na pravo potrošača da zahteva naknadu štete u sudskom postupku.

Svaka stranka u postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora plaća svoje troškove, troškovi zastupanja, putni troškovi, dok je rad tela besplatan.

Tela za vansudsko rešavanje sporova su lica koja imaju svojstvo posrednika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, koja su diplomirala na pravnom fakultetu, stekla nakon diplomiranja dve godine iskustva u građanskopravnoj materiji i koja su upisana u listu tela koje sačinjava Ministarstvo trgovine i telekomunikacija. 

Potrošački spor može se rešavati i pred arbitražom. 

Turistička putovanja i zaštitita potrošača

Niz propisa odnosi se na zaštitu putnika u oblasti turizma.

Pa tako piše u predlogu da je pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, povezanog putnog aranžmana ili izleta organizator, odnosno posrednik je u obavezi da putniku pruži sve informacije na srpskom jeziku.

Podaci se odnose na poslovno ime, sedište, matični broj organizatora, broj telefona, kao i adresu e-pošte, prodajni i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja, informaciju da putnik može da raskine ugovor u bilo kom trenutku pre otpočinjanja turističkog putovanja uz plaćanje odgovarajuće naknade.

Predviđa se i da ako organizator, odnosno posrednik ne pruži putniku punu predugovornu informaciju u pogledu drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja,  putnik nije obavezan da te troškove snosi. 

Organizator je dužan da ove podatke prenese posredniku, sa kojim ima zaključen ugovor o prodaji turističkog putovanja.

Propisuje se i odgovornost organizatora za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja turističkog putovanja. 

Organizator, pak, neće biti odgovoran za greške prilikom rezervisanja koje se mogu pripisati putniku ili koje su izazvane neizbežnim i vanrednim okolnostima.

Šta je sve još navedeno u Predlogu zakona?

Zakonom je posebno uređeno isticanje cena usluga u ugostiteljskim objektima i to tako što se propisuje obaveza da se cenovnik obroka i pića istakne na stolovima ili da se cenovnik preda svakom potrošaču pre prijema porudžbine, a na zahtev potrošača i prilikom plaćanja. 

Takođe, cenovnik obroka i pića mora se istaći i na ulazu u ugostiteljski objekat. 

U novom zakonu propisana je i zabrana nepoštene poslovne prakse trgovca prema potrošaču, i precizira da se to odnosi na pre, za vreme i nakon sklapanja pravnog posla.

Teret dokazivanja tačnosti činjeničnih navoda trgovca u vezi sa njegovom poslovnom praksom je na trgovcu. Dodaje se i da je trgovac dužan da na zahtev nadležnog organa pruži dokaz o tačnosti svojih navoda u vezi sa poslovnom praksom koju primenjuje. 

U predlogu je određeno i šta se smatra nasrtljivom poslovnom prakosom, kada trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku ili nedozvoljenim uticajme narušava slobodu izbora „prosečnog potrošača“. 

Propisuje se i da je terert dokazivanja da je garantni list predat potrošaču na trgovcu, a ukoliko se roba prodaje sa garancijom, trgovac je dužan da preda potrošaču garantni list. 

Takođe, piše da potrošač reklamaciju izjavljuje prodavcu u roku kojem je predviđena odgovrnost prodavca za nesaobraznost, a posle toga reklamacija se izjavljuje izdavaocu garancije. Trgovac je, navodi se, dužan da primi izjavljenu reklamaciju. 

Rok za  rešavanje reklamacija prekida se kada potrošač primi odgovor prodavca i počinje da teče iznova kada prodavac primi izjašnjenje potrošača, piše u predlogu zakona.

Ukoliko prodavac odbije reklamaciju, dužan je da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

Novim propisom se predviđa i da je za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa specifikacijom usluge.

U analizi zakona navodi se i da je neophodno da udruženja  potrošača postanu samostalna u svom radu, posebno imajući u vidu nove obaveze ministarstva, odnosno dodelu podsticajnih sredstava telima. Neophodno je, kako piše, da udruženja svoje kapacitet ojačaju kroz druge izvore finanisranja. 

Navodi se i da je oko 72 odsto prigovora podneto u četiri najveća grada, što ukazuje na nejednaku zastupljenost udruženja u manjim gradovima. 

„I ovaj podatak govori u prilog tome da je potrebno unaprediti dosadašnji sistem finansiranja udurženja, tako što će se deo budžetskih sredstava preusmeriti na unapređenje saradnje sa organima lokalne samouprave“, piše u zakonskom predlogu.

Optimalan broj udruženja kojima bi se dodeljivala podsticajna sredstva je do devet regionalnih savetovališta sa prosečnim finansijskim  sredstvima do tri miliona dinara po savetovalištu kako bi postojao ravnomeran raspored savetovališta po regionima.

Tokom primene trenutnog Zakona o potrošačima uočena je nemogućnost da se pruži i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošačima u Srbiji. 

Plan je da se novim zakonskim rešenjem koriguju suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanje preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima, nedovoljna zaštita putnika u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo i potreba za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja, saveza i Saveta za zaštitu potrošača, poručeno je ranije iz Vlade. 

N. Petaković