Gajenje lekovitog bilja isplativo i na malim posedima

Srbija izvozi lekovito i aromatično bilje u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje i od tog posla živi oko 5.000 ljudi. U okviru EU projekta „Poralist“ Institut „Dr Josif Pančić“ je pokrenuo onlajn platformu na kojoj će biti registrovane razne vrste lekovitog bilja koje rastu u Srbiji i okolnim zemljama.

„Projekat je finansirala Evropska unija i od tih sredstava obezbeđen je budžet za istraživanja i pravljenje sveobuhvatne platforme lekovitog bilja na području opština Bijelo Polje i Prijepolje. Na osnovu tog budžeta dobili smo i aparate, uz pomoć kojih ćemo nastaviti istraživački rad“, objašnjava Dejan Pljevljakušić iz Instituta „Dr Josif Pančić“.

U pitanju je prekogranični projekat saradnje Srbije i Crne Gore, u kome je tokom godinu dana učestvovalo šestoro istraživača Instituta Dr Josif Pančić. Zadatak je bio da se napravi popis lekovitog bilja u dve opštine, kao i da se održe kursevi o sakupljanju bilja.

„Glavni proizvod ovog projekta jeste opservatorija, kakve smo pre ovoga mogli da vidimo samo u ‘Royal Botanical Gardens’. Ta opservatorija je zapravo online platforma, koju obični korisnik može da poseti i pogleda tutorijale o sakupljanju i primarnoj preradi lekovitog bilja,“ dodaje Pljevljakušić .

On napominje da neki travari čak i ne znaju da su neke vrste bilja strogo zaštićene. Zbog toga se daju preporuke o sakupljanju kako bi endemske vrste mogle da se ostave mlađim generacijama.

Proizvođači lekovitog bilja kažu da ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, kao i da je zarada solidna, čak i na malim površinama. Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti su: beli slez, mirođija i peršun, a profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

Raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta može se iskoristiti u svrhe privlačenja turista i razvijanja nove dimenzije turističke ponude. Održivi turizam i očuvanje prirodne sredine zasnivaju se na odgovornom stavu i ponašanju prema prirodi.

Milan Lukić, direktor Instituta Dr Josif Pančić, kaže da se bave različitim vrstama istraživanja, poput etnobotanike, etnomedicine, razmnožavanja različitih vrsta aromatičnog i lekovitog bilja, retkih vrsta:

„Sve su to veoma vredni rezultati za našu struku, medicinsku, farmaceutsku i za poljoprivrednu. Za naše proizvođače važno je da znaju na kojoj lokaciji mogu gajiti pojedine vrste sa najboljim uspehom, koju tehnologiju gajenja da koriste, kao i da li se mogu gajiti po organskom metodu.“

U Srbiji postoji više od 700 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje. Sa 280 vrsta trguje se kao industrijskom sirovinom. Izbor biljaka, kako se navodi zavisi i od temperature područja, pa se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.