Prošlo je vreme kada se tucana paprika prodavala u džakovima

Na jugu Srbije postoje dobri preduslovi za proizvodnju organskog voća i povrća. Za njihovu preradu i formiranje brendova namenjenih velikim lancima marketa ili inostranstvu preduslov je pomoć države, edukacija i udruživanje proizvođača, poručuju učesnici vebinara, „Domaći proizvodi: i kvalitet i tržište?!“ koji je organizovao EU info kutak iz Niša.

Selo Donja Lokošnica u okolini Leskovca poznato je po proizvodnji mlevene paprike čije je seme staro šest vekova i koja je veoma cenjena.

Ipak, proizvođači je nisu brendirali, već je u džakovima prodaju kompaniji koja je pakuje pod svojim imenom.

To kao primer neiskorišćene prilike da se proizvod brendira navodi Dejan Mitić iz Prve poljoprivredno socijalne zadruge u Kamenici (mesto poznato po Boju na Čegru u Prvom srpskom ustanku 1809. godine).

Mitić kaže da na jugu Srbije ima 210 zadruga ili sličnih oblika organizovanja u poljoprivredi, ali i u drugim oblastima.

On smatra da zadruge kao platforme za ravnomeran i održiv razvoj za zapošljavanje mladih ljudi na selu, jer već postoje problemi oko radne snage.

Prema njegovim rečima, treba iskoristiti šansu da se na selu zadrže mladi ljudi koji tamo već žive. Smatra i da u Nišu postoji populacija koja bi mogla da radi u poljoprivredi, pa i u organskoj proizvodnji. Međutim, pre toga sva ta zanimalja treba učiniti atraktivnijim.

Mitić naglašava da je težak put do maloprodajnog tržišta, ali da je ulaganje u habove vrlo isplativo. Dodaje kako mora da se unapredi prerada, podrška proizvošačima, kao i da se uvede deklarisanje proizvoda.

Upravo je brendiranje ono što im je potrebno, naglašava Milan Petković, vlasnik firme Black Grass Vlasotince i idejni tvorac sajta Zimnica.rs. Prema njegim rečima potrebne su i državne subvencije, jednostavnija procedura za njihovu dodelu, edukacija proizvođača, primena novih standarda u proizvodnji.

Petković je pre nekoliko godina krenuo sa proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda. Kaže da država ne obraća pažnju na male proizvođače, kojima je neophodna bilo kakva pomoć.

„Da se barem plaćaju doprinosi kod malih proizvođača, da ne drže članove svojih porodica koji su kod njih zaposleni neprijavljene, kao i za stvaranje osnovnih uslova za početak poslova, kako bi se uposlilo po 10, 15 ljudi„, kaže Petković.

Sa druge strane, dodaje da neki proizvođači godinama i decenijama boluju od jednih te istih problema: ne poštuju dogovore sa otkupljivačima, ne poboljšavaju uslove proizvodnje i prerade.

Petković je inače zajedno sa ostalim proizvođačima brendirao čuveni Leskovački ajvar. Objašnjava da je za proizvodnju paprike od koje se pravi taj ajvar sada redovna analiza zemljišta. Kaže da na jugu Srbije ima i poljoprivrednika koji dobro zarađuju i razvijaju poslove u drugim delatnostima poput građevine.

Predstavnik startap kompanije Fabrika dobre hrane i nevladine organizacije Eneca Milivoje Jovanović, kaže da na jugu Srbije nedostaju kapaciteti za preradu. Zbog toga se poljoprivredni proizvodi uglavnom izvoze kao sirovine.

„Prerađivački kapaciteti nisu dovoljni, malo njih ispunjava standarde kvaliteta i bezbednosti, mnogi nemaju čak ni HASAP standarde (za bezbednost hrane), niti IFC“, kaže Jovanović.

Napominje da za sredstva koja dodeljuje EU prijava nije komplikovana kada proizvođač dobro zna za šta se prijavljuje. Proizvodnja i prerada treba da bude sa što manje otpadaka, kako bi se proizvodima dodelila oznaka takozvanog premium kvaliteta.

„Stalno se menja tehnologija, svako može da proizvede, ali ne može svako da proda. U prehrambenoj industriji mora da bude lepo pakovanje, poznat brend, ljudi to kupuju, to donosi i veću cenu„, naglašava Jovanović.

Dodaje da je cilj formiranja Fabrike dobre hrane zaštita proizvoda, kao i dodela robne marke proizvođačima. Brend, kvalitet, cena i tradicija, to je redosled koji treba ispoštovati, objašnjava predstavnik Enece.

Srećko Vukašinović, iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Nišu naglašava da je stanje u poljoprivrednoj proizvodnji na jugu i u Nišavskom okrugu dobro. Kaže da su veliki potencijali za voćarsku i povrtarsku proizvodnju u Ražnju, Aleksincu, Doljevcu, Gadžinom Hanu.

Prema njegovom mišljenju postoje dobre šanse za razvoj organske proizvodnje i seoskog turizma u slabo naseljenim mestima oko Pirota i u Jablaničkom okrugu. Nasuprot svemu tome dodaje da je stočarstvo na jugu trenutno u fazi opadanja. 

Proizvodnju, kako ističe, može da unapredi uvođenje ugovorenih obaveza između proizvođača i otkupljivača. Tada će se kako kaže znati koje su sankcije u slučaju da se ne ispoštuje ono što je dogovoreno, što sada uglavnom nije slučaj.