Mihailov politički triler: despotizam, gušenje kritike, prevare…

Mihailov režim je počeo da se lјulјa iznutra. Kako piše Slobodan Jovanović u svojoj istoriji, u budućnost režima niko nije verovao. „U Beogradu je atmosfera bila teška; osećalo se da ovako dalјe ne ide, ali kako će izgledati novo stanje koje ima da dođe, niko nije znao“.

Ubistvo kneza Mihaila savremenici su nazvali „topčiderskom katastrofom“. Narod je bio iskreno ožalošćen kneževim ubistvom i kako to obično biva, u sećanju je ostala priča o plemenitom i uzvišenom vladaru koji je stradao od sumanutih zločinaca.

Knez Mihailo je gušio svaki unutrašnji otpor režimu, njegova vladavina je bila despotska. Za razliku od oca, koji je ponikao iz naroda i govorio njegovim jezikom, a pritom i imao izvanrednu sposobnost da oseti šta narod traži i da to demagoški „ispuni“, Mihailo je bio vrlo zatvoren čovek: komunicirao je samo sa malim brojem saradnika, a prijatelјa je imao još manje.

Posle kratke vladavine od 1839. do 1942. godine, Mihailo se sa 19 godina našao u izgnanstvu. U klјučnim godinama mladosti formirao se kao da je ugarski spahija, što nije bilo ništa čudno, jer je knez Miloš posedovao ogromna imanja u Vlaškoj i Ugarskoj. Mihailo se oženio Julijom iz osiromašene ugarske plemićke porodice Hunjadi. 

Oslonac svog režima našao je u iskusnom državniku i političkom konzervativcu Iliji Garašaninu i krutom policajcu Nikoli Hristiću. Obojica su inače bili lјudi Karađorđevićevog režima, dok su liberali koji su doveli ponovo na vlast dinastiju Obrenovića bili potpuno skrajnuti već na samom početku njegove vladavine. 

Iako je Mihailo još u pristupnoj besedi najavio da će vladati po zakonima, autokratska priroda režima pokazala je pravo lice kada je, pošto su oslobođeni Majstorović i družina zbog pokušaja zavere protiv kneza, Veliki sud najuren, a njegove sudije oterane na robiju. 

U zemlјi nije postojala nikakva sloboda štampe, pa su se osude režima mogle naći samo u srpskoj štampi koja se štampala u susednoj Austriji. Tu je Mihailov režim bio napadan iz svih oružja. Nije loše podsetiti se da poznata pesma Jovana Jovanovića Zmaja „Jututunska juhaha“ govori upravo o Mihailu:

„Ovaj narod vrlo dobro znade

da je stvoren samo knjaza radi,

da Mu daje poreze i hvale,

da Ga dvori i ponizno kadi…

….

Daj Mu s neba najsvetije dare,

policiju, špijune, žandare,

ako neće da dušmana svali,

bar na svome nek srce iskali.“

U pesmi Zmaj kritikuje knežev apsolutizam, ali i njegovu spolјnu politiku – stih „ako neće da dušmana svali“ odnosi se na oklevanje da se napadne Turska.

Zmaj je stalno omalovažavao i ismejavao Mihailov režim; po Slobodanu Jovanoviću, njegove pesme su škodile režimu više nego sve drugo što je protiv kneza pisano.

Lični problemi 

Knez nije imao sreće ni na ličnom planu; njegov brak sa Julijom Hunjadi bio je bez dece. Knez se od nje udalјio kada je otkriveno jedno njeno intimno pismo knezu Arenbergu. Julija je napustila zemlјu; Mihailo ju je posle dve godine pozvao da se vrati, ali njihovi odnosi se nisu popravili, da bi na kraju došlo do rastave „od stola i postelјe“, ali ne i do formalnog razvoda braka.

Knez se posle toga zalјublјuje u Katarinu Konstantinović, ćerku svoje sestričine Anke Konstantinović u trenutku kada je Katarina imala samo 16 godina (Mihailo je bio 25 godina stariji). Nјihovu vezu je naročito forsirala Anka, koja je posle odlaska Julije iz Srbije bila domaćica na dvoru. 

Po crkvenim pravilima, brakovi do šestog kolena bili su zabranjeni i Mihailo je naišao na ogroman otpor. Zbog protivlјenja toj vezi, sa vlasti je pao Ilija Garašanin, koji je šest godina bio predsednik vlade i ministar spolјnih poslova. Za taj brak nije hteo da čuje ni crkveni poglavar mitropolit Mihailo; čak se pričalo da knez namerava da ga smeni kako bi se oženio Katarinom.