Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave „zeleno“ okruženje

Srbija ne može da se obaveže da će prestati sa korišćenjem uglja u naredne dve-tri godine, rekao je predsednik Aleksandar Vučić na samitu u Glazgovu za Kinesku globalnu televizijsku mrežu (CGTN Europe).

Vučić je rekao da „veliki lideri“ bogatih i moćnih zemlja ne uspevaju da odgovore na važno pitanje – Kako će se manje države boriti protiv klimatske krize, a da pritom održavaju svoje ekonomije.

„Ne možemo da se obavežemo na nešto što ne možemo da ispunimo. I ako bih rekao „u redu, postupno ćemo izbaciti ugalj za dve do tri godine“ bio bih lažov“, rekao je Vučić u video izjavi za CGTN Europe.

Mi to ne možemo da uradimo, rekao je on.

„I neću da se zalažem za to – neću to nikome da obećavam jer je našoj zemlji potrebna struja“, dodao je.

Predsednik Vučić je pohvalio kinesku klimatsku strategiju kao i njeno delovanje u Srbiji, prenosi CGTN Europe. 

„Postoje važne kineske investicije u našoj zemlji i već su počele da se bave ovim pitanjima.“

Naveo je primer kineske kompanije HBIS koja je vlasnik železare u Smederevu.

„Oni su preduzeli sve neophodne mere da bi obezbedili dobro, „zeleno“ okruženje za sve naše građane. Isto je i sa kompanijom Ziđin Koper (Zijin Copper) u istočnoj Srbiji, što znači da, sve što radite u Kini ima uticaja i u Srbiji takođe.“

Samit u Glazgovu: Šaljemo ugalj u istoriju

Više od 40 država obavezalo se u novom paktu da će prestati sa upotrebom uglja, na samitu Konferencije političkih partija (COP26) o klimatskim promeana u Glazgovu, prenosi Fajnenšl tajms.

Sporazum uključuje i 18 država koje po prvi put obećale da će postupno ukinuti ili prestati da ulažu u nove termoelektrane na ugalj u zemlji i inostranstvu. Među njima su i Poljska, Vijetnam i Čile.

Smanjenje finansiranja za nove termoelektrane na ugalj je bio ključni cilj za samita COP26. Očekuje se da će koalicija od oko 20 zemalja u četvrtak objaviti kraj bilo kakvog državnog finansiranja uglja, kako domaćeg tako i međunarodnog.

Predsednik COP-a Alok Šarma (Alok Sharma) se zavetovao da će „ugalj poslati u istoriju“ budući da on najviše doprinosi emisiji ugljen-dioksida. 

Istovremeno, cene uglja i troškovi za proizvođače su u porastu zbog nedavne nestašice i sve je veća potražnja za električnom energijom s obzirom na to da se globalna ekonomija oporavlja od pandemije.

Na ovonedeljnom samitu u Glazgovu je najavljeno da će zemljama koje odustanu od uglja biti obezbeđena pomoć od oko 20 milijardi dinara, uključujući i predlog da se finansira prelazak Južne Afrike na čistu energiju.

Azijska razvojna banka je pokrenula novi fond koji će kupovati termoelektrane na ugalj kako bi ih ranije zatvorila.

Britanski sekretar za poslovanje i energetiku Kvasi Kvarteng je izjavio da je kraj uglja na vidiku.

„Današnji dan označava prekretnicu u našim globalnim naporima da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama, jer se nacije iz svih krajeva sveta udružuju u Glazgovu kako bi izjavile da ugalj nema nikakvu ulogu u našoj budućoj proizvodnji električne energije“, rekao je on.

Velika Britanija je saopštila da će nova inicijativa pomoći da se ugase elektrane na ugalj od 40 gigavati što je dovoljno za napajanje 30 miliona domova u 20 zemalja.

Iako se obnovljivi izvori energije kao što su vetar i solarna energija sve više koriste, oni se teško drže korak sa rastućom potražnjom za električnom energijom, pa tako fosilna goriva i dalje popunjavaju nedostatke.

Kao rezultat toga, proizvođači uglja uživaju u jednoj od najboljih godina u istoriji jer je globalna energetska kriza uticala da cene uglja dostignu do sada nezabeležen rast. U Evropi je cena uglja, početkom godine iznosila oko 70 dolara, da bi u oktobru dostigla 300 dolara po toni pre nego što se povukla.

Cene uglja su takođe skočile u Kini, gde kriza električne energije ugrožava njen ekonomski rast. Kina se trudi da zadovoljni povećanu tražnju za strujom dok istovremeno smanjuje proizvodnju energije u rudnicima uglja i elektranama iz ekoloških razloga.

Istraživanje objavljeno u četvrtak pokazuje da su se emisije uglja povećale u 2021. godini, nakon njihovog prošlogodišnjeg pada zbog pandemije. Emisije u 2021. su za 5,7 odsto veće nego u 2020. godini.