Vesti iz zemlje

02.09.2021. 11:39

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Tender za Studiju izvodljivosti eksploatacije uglja na PK „Drmno“

Elektroprivreda Srbije raspisala je javnu nabavku za izradu Studije izvodljivosti eksploatacije uglja na površinskom kopu Drmno. Studijom treba utvrditi severnu i zapadnu granicu kopa, definisati vrstu i lokaciju vodonepropusnog ekrana, utvrdi...

FOTO: Leonhard Lenz/Wikimedia

Elektroprivreda Srbije raspisala je javnu nabavku za izradu Studije izvodljivosti eksploatacije uglja na površinskom kopu Drmno. Studijom treba utvrditi severnu i zapadnu granicu kopa, definisati vrstu i lokaciju vodonepropusnog ekrana, utvrditi i eksploatacione rezerve uglja sa aspekta rentabilnosti proizvodnje.

Studija će biti rađena u pet faza, naveo je naručilac, a rok za podnošenje ponuda je 1. oktobar. 

Na Površinskom kopu „Drmno“, od 1987. kada je počeo sa radom, do kraja 2018. godine ukupno je iskopano 172,2 miliona tona uglja, navodi se na sajtu EPS-a.

Izabrani ponuđač ima zadatak da analizira uticaj rada kopa Drmno na režim rada voda i vodne objekte, kao i da da rešenja na mogući poremećaj režima voda, ali i da predvidi zaštitu arheološkog nalazišta – spomenika kulture Viminacijum i okolnih naselja. 

Aktualno stanje sa rezervama, proizvodnjom i kvalitetom uglja u Elektroprivredi Srbiji, uzimajući u obzir planiranu izgradnju novih i povlačenje starih blokova, uslovljavaju preraspodelu proizvodnje i potrošnje uglja, piše u konkursnoj dokumentaciji.

Novi bager za povećanje proizvodnje na kopu Drmno
Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdora

Navodi se da granice kopa nisu nikada validno potvrđene sa severne strane prema reci Dunav, pa je potrebno utvrditi stepen ugroženosti od reke, kao i interakciju sa priobalnim sistemom održavanja vodostaja Dunava kojim upravlja Đerdap. 

Ekonomska kriza je doprinela da se vodenopropusni ekran ne uradi, navodi EPS,  iako je GRP-om predviđeno da se završi do kraja 2020. godine.

Energetska tranzicija u Srbiji: Koliko rudara će ostati bez posla i šta je alternativa?

Između ostalog piše da su problemi oko otkupa zemljišta doveli su do kašnjenja izrade pojedinih linija bunara, tako da se uslovi eksploatacije pogoršavaju sa napredovanjem fronta otkopavanja prema Dunavu. 

„Sve ovo nametnulo je potrebu da se u narednom petogodišnjem periodu redefiniše sistem zaštite kopa od priliva podzemnih voda, pa je potrebno utvrditi sigurnosno rastojanje završne konture kopa i pozicije vodonepropusnog ekrana od korita reke Dunav“.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.