Novi put svile za promenu globalne ekonomije

Drevni gradovi Samarkand, Baku, Taškent i Buhara ponovo bude maštu jer Kina započinje najveći ekonomski i infrastrukturni projekat ikada viđen – Novi put svile.

Projekat za cilj ima ništa manje nego revolucionarnu promenu ekonomske mape sveta. Istovremeno, mnogi ga vide i kao ispaljeni metak u bici Istoka i Zapada za dominaciju u Evroaziji. 

Ambicioznom vizijom predviđeno je vaskrenje drevnog Puta svile kao modernog putnog, trgovinskog i ekonomskog koridora od Šangaja do Berlina. „Put“ bi prolazio kroz Kinu, Mongoliju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku, ukupnom dužinom od oko 13.000 kilometara, stvarajući ekonomsku zonu koja se prostore preko trećine obima Zemlje. 

Planom je obuhvaćena izgradnja brzih pruga, puteva i autoputeva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova. Gradovi i luke duž ove rute zabeležiće ekonomski razvoj. 

Podjednako bitan deo ovog plana je i „Morski put svile“, jednako ambiciozan kao i suvozemni, koji bi povezivao Kinu sa Persijskim zalivom i Sredozemnim morem kroz centralnu Aziju i Indijski okean.

Kada bude završen, poput Puta svile i on će povezivati tri kontinenta: Aziju, Evropu i Afriku. Lanac infrastrukturnih projekata stvoriće najveći svetski ekonomski koridor, koji pokriva populaciju od 4,4 milijarde ljudi i ekonomije vredne ukupno 21 biliona (21.000 milijardi) dolara. 

Ideju o Novom putu svile prvi put je 2013. pomenuo Si Đinping, predsednik Kine. On je naredne godine, u okviru plana za finansiranje tog projekta, objavio pokretanje Azijske međunarodne infrastrukturne banke (AIIB), u koju Kina ulaže 47 milijardi dolara. 

Za osnivače se do sada prijavilo 58 država sveta, među kojima 12 članica NATO. Pored toga, Kina planira da upumpa najmanje 62 milijarde dolara u tri svoje banke kako bi potpomogla projekat Novog puta svile.

SAD su, nakon propalih pokušaja da saveznike ubede da sa Kinom ne osnivaju AIIB, sada promenile kurs i tvrde da su oduvek podržavale ovaj projekat, iako je javna tajna da su mu se protivile. Ako je suditi po novom američkom planu Trans-pacifičkog partnerstva, koji dve pacifičke sile Rusiju i Kine ni ne pominje, učešće SAD u projektu koji vodi Peking je teško zamisliti, a otpor je gotovo izvestan. 

Očekuje se da će za projekat Novog puta svile biti potrebne decenije, a da će troškovi narasti na stotine, ako ne i hiljade milijardi dolara. Skoro je nepojmljivo šta će to značiti za svetsku ekonomiju i trgovinu. 

Drevni Put svile uvećao je obim trgovine diljem tada poznatog sveta, ali je doneo i više od trgovine – razmenu znanja, učenja, otkrića i kulture. Pored svile, začina i nakita, najvažnija stvar koju je Marko Polo doneo iz Kine bila je čuvena nautička mapa sveta koja je bila osnov za otkrića Kristofora Kolumba koja su usledila.