Svet

24.05.2015. 23:35

Blic

Autor: Nova Ekonomija

Novi put svile za promenu globalne ekonomije

Svet

24.05.2015. 23:35

Drevni gradovi Samarkand, Baku, Taškent i Buhara ponovo bude maštu jer Kina započinje najveći ekonomski i infrastrukturni projekat ikada viđen – Novi put svile.
Projekat za cilj ima ništa manje nego revolucionarnu promenu ekonomske mape sveta. Istovremeno, mnogi ga vide i kao ispaljeni metak u bici Istoka i Zapada za dominaciju u Evroaziji. 
Ambicioznom vizijom predviđeno je vaskrenje drevnog Puta svile kao modernog putnog, trgovinskog i ekonomskog koridora od Šangaja do Berlina. „Put“ bi prolazio kroz Kinu, Mongoliju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku, ukupnom dužinom od oko 13.000 kilometara, stvarajući ekonomsku zonu koja se prostore preko trećine obima Zemlje. 
Planom je obuhvaćena izgradnja brzih pruga, puteva i autoputeva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova. Gradovi i luke duž ove rute zabeležiće ekonomski razvoj. 
Podjednako bitan deo ovog plana je i „Morski put svile“, jednako ambiciozan kao i suvozemni, koji bi povezivao Kinu sa Persijskim zalivom i Sredozemnim morem kroz centralnu Aziju i Indijski okean.

Najveći svetski ekonomski koridor

Kada bude završen, poput Puta svile i on će povezivati tri kontinenta: Aziju, Evropu i Afriku. Lanac infrastrukturnih projekata stvoriće najveći svetski ekonomski koridor, koji pokriva populaciju od 4,4 milijarde ljudi i ekonomije vredne ukupno 21 biliona (21.000 milijardi) dolara. 
Ideju o Novom putu svile prvi put je 2013. pomenuo Si Đinping, predsednik Kine. On je naredne godine, u okviru plana za finansiranje tog projekta, objavio pokretanje Azijske međunarodne infrastrukturne banke (AIIB), u koju Kina ulaže 47 milijardi dolara. 
Za osnivače se do sada prijavilo 58 država sveta, među kojima 12 članica NATO. Pored toga, Kina planira da upumpa najmanje 62 milijarde dolara u tri svoje banke kako bi potpomogla projekat Novog puta svile.

Amerika isključena

SAD su, nakon propalih pokušaja da saveznike ubede da sa Kinom ne osnivaju AIIB, sada promenile kurs i tvrde da su oduvek podržavale ovaj projekat, iako je javna tajna da su mu se protivile. Ako je suditi po novom američkom planu Trans-pacifičkog partnerstva, koji dve pacifičke sile Rusiju i Kine ni ne pominje, učešće SAD u projektu koji vodi Peking je teško zamisliti, a otpor je gotovo izvestan. 
Očekuje se da će za projekat Novog puta svile biti potrebne decenije, a da će troškovi narasti na stotine, ako ne i hiljade milijardi dolara. Skoro je nepojmljivo šta će to značiti za svetsku ekonomiju i trgovinu. 
Drevni Put svile uvećao je obim trgovine diljem tada poznatog sveta, ali je doneo i više od trgovine – razmenu znanja, učenja, otkrića i kulture. Pored svile, začina i nakita, najvažnija stvar koju je Marko Polo doneo iz Kine bila je čuvena nautička mapa sveta koja je bila osnov za otkrića Kristofora Kolumba koja su usledila.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.