Broj prevremnih smrtnih slučajeva izazvanih aerozagađenjem u zemljama Evropske unije opao je za 10 odsto, ali i dalje se kreće u stotinama hiljada, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), prenosi Euractiv. Napominje se da aerozagađenje ostaje najveća ekološka pretnja ljudskom zdravlju u Evropi.
Ako bi članice EU poštovale najnovije smernice za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenjem, a koji je zabeležen 2019. godine mogao bi se prepoloviti, navodi se u izveštaju EEA.
Broj smrtnih slučajeva povezanih sa štetnim PM 2,5 česticama koje se nalaze u vazduhu, 2018. godine procenjen je na 346.000. Padu tog broja 2019. godine kada je zabeleženo 302.000 slučajeva, kako se napominje, doprinele su povoljnije vremenske prilike, kao i bolji kvalitet vazduha širom Evrope.
Početkom devedesetih godina, broj prevremenih smrtnih slučajeva u 27 EU članica, zbog udisanja PM čestica kretao se i do milion, ali je 2005. godine taj broj prepolovljen.
Nema merenja, nema zagađenja
Dobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovodaPre dve godine, PM čestice su izazvale 53.800 prevremenih smrtnih slučajeva u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.
EEA napominje da aerozagađenje izazivaju i druge opasne materije, azor-dioksid koji potiče od automobila, kamiona i termoelektrana.
Prema podacima SZO od aerozagađenja u svetu godišnje umre sedam miliona ljudi, pre vremena. NA isti broj smrtnih slučajeva pojedinačno utiču pušenje i loša ishrana.