Koalicija prEUgovor: Proces ustavnih reformi „drama u tri čina“

U kritičnim oblastima pristupnih pregovorima sa Evropskom unijom, poput slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, napredak Srbije nije vidljiv. Najviše formalnih aktivnosti zabeleženo je u procesu izmene Ustava, koje je Jelena Nikić Pejić, urednica prEUgovor Alarm izveštaja o ljudskim pravima i borbi protiv korupcije, okarakterisala kao „dramu u tri čina“.

Ustavne reforme su otpočele su 2017. godine, a tokom „prvog čina“ je Ministarstvo pravde „uzrpiralo ceo proces, izvrnuvši reformski cilj u njegovu suprotnost„, jer se umesto nezavisnog sudstva težilo ka nezavisnosti sudija od zakonodavnog tela.

„Drugi čin“ je period „tišine“ koji je trajao dve godine, da bi tek u „trećem činu“ u 2021. godini reforma počela iz početka, ubrzanim tempom, dodala je ona.

„Takođe aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. Živimo u zarobljenoj državi, jačamo ovlašćenja institucija, ali vidimo da one ne žele da koriste tu nezavisnost“, naglasila je Pejić Nikić dodajući da vlasti žele da zadrže iste ljude na javnim funkcijama.

Ona smatra i da su aktivnosti uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, odnosno da još uvek nema opipljivih rezultata.

Aktivnosti nisu intenzivirane samo zbog kašnjenja i revidiranih rokova, već i zbog vanrednih parlamentarnih i redovnih predsedničkih izbora najavljenih za proleće 2022. godine.

„Iako je, usled nezastupljenosti opozicije u Narodnoj skupštini, odmah nakon izbora u leto 2020. najavljen skraćeni mandat zakonodavnog tela, od istog monolitnog parlamentarnog sastava očekuje se da usvoji izmene Ustava i druge (povezane) propise velikog značaja, poput Ustavnog zakona i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Postoji bojazan da će ubrzavanje u poslednji čas pred istek utvrđenih rokova oštetiti demokratske procese“, navodi se u uzveštaju.

Budući da je Srbija država zapadnog Balkana, ona se nalazi na ruti intenzivne tranzicije migranata. Kroz Srbiju prođe najviše migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša od kojih je 84 odsto muškaraca, objašnjava Vladimir Petronijević iz Grupe 484.

Pozitivno je što u je Srbiji omogućeno migrantima da se vakcinišu i nisu zabeleženi problemi uticaja migracija na pandemiju koronavirusa. Plus predstavlja i upis dece migranata u škole, čak i na univerzitete u Srbiji.

Koalicija prUgovor je ipak izrazila zabrinutost zbog pojačane antimigtatske retorike koja je najprisutnija na društvenim mrežama, a disproporcija retorike u odnosu na realnu pretnju „zabrinjava“.

„Ni tokom ovog izveštajnog perioda Skupština nije sprovodila efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti. Nastavljeno je nadmetanje poslanika u upućivanju pohvala predsedniku Republike i šefu glavne parlamentarne stranke Aleksandru Vučiću, bez obzira na to o kojoj se temi raspravlja, kao i u upućivanju napada na njegove suparnike i neprijatelje“, navodi Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

U jednom slučajno odabranom danu rada Narodne skupštine, 6. oktobra 2021. godine kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od sedam sati koliko je trajalo zasedanje, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, Dragan Đilas, koji je označen kao glavni protivnik vlasti 54 puta, objašnjeno je u izveštaju.

Operativni plan za borbu protiv korupcije u oblastima od posebnog rizika za nastanak korupcije je trebalo da se sastoji od osam oblasti, umesto toga napravljen je jedan plan koji se odnisi na svega pet oblasti – javne nabavke, policija, carina, lokalna samouprava i privatizacija, dok su izostavljeni zdravstvo, obrazovanje i porezi.

Bojan Elek iz BCBP ukazao je da su kapaciteti i sposobnosti naše policije dobri, ali je glavni problem u upravljanju. U Srbiji ima preko 40.000 policajaca i iz budžeta se za policiju izdavaj preko 100 milijardi evra.

Politički uticaj na policiju je prisutan samo je pitanje vidljivosti tog uticaja. Reformom policije, u vidu Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji je povučen nakon oštre reakcije civilnog društva, bi se uveli brojni problemi koji bi ugrozili prava građana.

U prEUgovor Alarm izveštaju je primećeno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama/saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji. Za razliku od prethodnog perioda, izostali su upadljivi i direktni napadi na EU. 

Zastoj Srbije u pregovaračkom procesu predstavnici Vlade po pravilu objašnjavaju nevoljnošću EU da nastavi ili ubrza taj proces, uz primetno odsustvo preispitivanja sopstvenih postupaka i uz zanemarivanje problema koje Srbija ima u ispunjavanju obaveza.

Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince, dodaje se u izveštaju.

prEUgovor Alarm: Izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1 je redovni, polugodišnji izveštaj iz senke, koji zajednički izrađuje i objavljuje sedam organizacija civilnog društva koje čine koaliciju prEUgovor. A

Koalicija prEUgovor je prva koalicija organizacija civilnog društva, koja je osnovana radi praćenja realizacije politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Koalicija se sastoji od sedam organizacija civilnog društva sa iskustvom u tematskim oblastima koje obuhvata klaster „Osnove“, i formirana je 2013. godine.