Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći: Propisi EU fleksibilniji od domaćih

Harmonizacija propisa i edukacija zaposlenih u javnom sektoru su najznačajniji izazovi kada je u pitanju usklađivanje kontrole državne pomoći sa pravilima Evropske unije, zaključci su druge regionalne konferencije „Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana“, koja je deo Projekta „Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći“.

Domaće zakonodavno ne dozvoljava fleksibilnost kakvu imaju pojedini evropski akti (soft law, soft acquis), pa je zato i samo prevođenje ili prenošenje evropskih normi izazovan posao, rekao je predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević.

„Mi moramo da propišemo (oštrije) kriterijume nego što sama Evropska komisija ima, a zapravo se teret ocene prebacuje na Komisiju za kontorlu državne pomoći“, kazao je Antonijević.

Kako kaže, na sastancima se Komisiji eksplicitno postavlja zahtev da se svaka državna pomoć prijavljuje ovom telu.

„To praktično znači da Komisiji ne bi bilo dovoljno 22 do 25 zaposlenih nego bi trebalo da ih bude par stotina“, rekao je Antonijević.

Sa druge strane, kaže Antonijević, Evropska komisija je sebe abolirala takvih obaveza tako što je donela General Block Regulation (propis kojim se određuje u kojim slučajevima državna pomoć ne mora da se prijavljuje Evropskoj komisiji) i postavila pragove koji su najčešće na novčanom nivou.

Vladimir Antonijević (prvi s leva). FOTO: Policy and Legal Advice Centre III

On ističe da davaoci državne pomoći, u koje spadaju opštine, ministarstva i druge institucije, apsolutno ne prate ovu oblast i da, kada su u pitanju propisi, vode računa isključivo o dozvoljenim pragovima, ne prateći kriterijume koji se odnose na efekte.

Davaoci teško mogu da isprate sve promene koje se dešavaju kada su u pitanju propisi, a postoji i problem instiucionalne memorije, kaže Antonijević.

Institucionalna memorija odnosi se pre svega da institucije ne zavise od pojedinaca koji su upoznati sa sistemom davanja državne pomoći. Kako objašnjava Radmila Mihić, vođa projekta Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći, to bi moglo da se postigne uvođenjem softvera ili uvođenjem proceduralnih uputstava i smernica.

Takođe, neophodno je investirati u sferi edukacija zapolsenih jer trenutno ne postoji velika grupa ljudi koja se bavi državnom pomoći, dodala je ona.

Deo projekta odnosio se i na formiranje elektronskog registra, koji bi uskoro trebalo da bude završen, a na njemu bi se nalazile različite vrste podataka i dokumentacije u vezi sa oblasti dodele državne pomoći. Trebalo bi i da omogući elektronsko podnošenje prijave za davaoce, ali i dostupnost izveštaja. Sa registrom će biti povezana i Poreska uprava kao i Agencija za privredne registre (APR).

Mihić je dodala da problem predstavlja i to što u ovoj oblasti posotji mnogo preklapanja sa sektorskim pravilima, a da je jedini način da se ovo izbegne kontinuirano međusobno izveštavanja i razmenjivanje informacija putem svih kanala.

„Dobra državna pomoć se može koristii kao instument rasta“, rekla je Mihić.