Savet za borbu protiv korupcije:Zakon o ekspropriaciji na štetu građana

Savet za brobu protiv korupcije ocenio je da se izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji krše osnovna ljudska prava propisana Ustavom, kao i pravna sigurnost građana, navodi se u izveštaju.

Takođe se navodi da odredbe nisu obimne, ali „suštinski zadiru u osnovna ljudska prava građana Republike Srbije, kao što je pravo na mirno uživanje prava svojine i njihovu pravnu sigurnost sa jedne, i mogućnost sistemske korupcije širokih razmera sa druge strane.“

Savet Vlade Srbije se navodi da je izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla dati odgovore na pitanja, da lima na je potrebna uopšte izmena postojećeg zakon, u čijem je interesu donošenje zakona po hitnom postupku, kao kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama. 

Ukazuje se na činjenicu da predložene izmene izvršene na brzinu i na štetu građana Republike Srbije i povrede njhovih osnovnih ljudskih prava, ne vodeći računa pravim zagarantovnaim Ustavom, koja bi usvajanjem ovakvog predloga zakona uticala na pravnu sigurnost građana Republike Srbije.

Kao prvi problem, Savet izdvaja član 1, po kom „hitnost postupka eksproprijacije postaje pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala“. 

Kao sledeći problem se navodi da zemljište koje proglašeno kao od javnog značaja, može se oduzeti vlasniku od tri, odnos šest godina, predstavlja „kršenje Ustavom Republike Srbije zagarantovanog prava na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava vlasnika nepokretnosti“

Savet ukazuje i na to da bi novim Zakonom Vlada mogla da odlučuje šta je od javnog značaja, i time bi svaki strani privredni subjekt koji ima potpisan međudržavni ugovor sa Srbijom, mogao da bude korisnik ekspropriacije. 

U novoj izmeni Zakon dolazi i do proširavanja definicije ekspropriacije jer „posle reči izgradnje objekata, dodaju reči rekonstrukcije i adaptacije objekata, što je u direktnoj suprotnosti sa definicijom pravnog instituta eksproprijacije, koji podrazumeva eksproprijaciju nepokretnosti u javnom interesu isključivo  radi izgradnje pojedinih objekata, a ne njihove rekonstrukcije ili adaptacije“.

Kada su u pitanju rokovi koji su predviđeni predloženim izmenama Zakona o eksproprijaciji, jedna od odredbi u vezi propisanih rokova da nije „predviđen rok od pet radnih dana, već samo rok od pet dana, već je i nepravična s obzirom da u kratkom roku obavezuje vlasnike nepokretnosti da se izjasne o svojim egzistencijalnim pravima i pravima koja se tiču njihove imovine.“

Sledeći problem predstavlja utvrđivanje vrednosti objekta ekspropriacije, bez obzira da li je objekat uknjižen ili je u toku proces.

Savet smatra da je predlog Zakona gledajući u celini suprotan proklamovanom principu i ustanovljenom načelu da vlasnik jedne nepokretnosti ne može biti doveden u nepovoljniji položaj od onog u kojem je bio pre postupka eksproprijacije, te da su predložene izmene izvršene isključivo u korist krupnog kapitala kao korisnika eksproprijacije.

Takođe, kao što je to već napred navedeno predloženim izmenama zakona, ugrožava se pravna sigurnost građana Republike Srbije i njihovo Ustavom zagarantovano pravo mirnog uživanja prava svojine i drugih imovinskih prava.

Savet smatra da bi se bi bila ugrožena prava čitavih kategorija građana Republike Srbije, od vlasnika objekata koji su podneli zahteve za njihovu legalizaciju, do poljoprivrednika čije se nepokretnosti, zgrade, njive i pašnjaci mogu biti predmet eksproprijacije, ako su nekom privatniku „za oko“, privatni interes u svakom trenutku bez jasnih kriterijuma i uslova može proglasiti javnim interesom (Vlada bi to mogla učiniti, ukoliko se usvoji Zakon) kao osnovom za eksproprijaciju. 

„Predložene izmene Zakona o eksproprijaciji uvode novi koncept u eksproprijaciju, redefinišu pojam javnog interesa bez dovoljno preciznog objašnjenja i u društvu gde institucije ne funkcionišu u punom kapacitetu, a međudržavni ugovori su često tajni, unose koruptivni potencijal. Savet ne vidi razlog da se jedna ovako značajna izmena zakona donosi po hitnom postupku bez široke javne rasprave“, navedeno je u zaključku. 

Kao preporuka Saveta se navodi da ne treba proglasiti Zakon i da ga treba zjaedno sa obrazloženjem ponovno na odlučivanje i da Skupština na da na prvoj narednoj sednici odluči da glasa i da donese odluku kojom se odbija usvajanje zakona.