Pomorski saobraćaj takođe značajno doprinosi klimatskim promenama

Iako je ekonomski efikasan, brodski transport je odgovoran za oko 2,5 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte, piše portal Klima 101. Stručnjaci rešenje tog problema vide u usporavanju brodova i u brojnim inovacijama, kao i korišćenjem energije vetra, poput pogona na starim jedrenjacima.

Pomorski transport emituje oko 940 miliona tona ugljen-dioksida godišnje i odgovoran je za oko 2,5 odsto emisija GHG složenih gasova koji zadržavaju toplotu ili dugotalasno zračenje u atmosferi.

Veliki brodovi su takođe odgovorni za čak 18-30% ukupnog svetskog zagađenja azot-oksidom i devet odsto globalnog zagađenja sumpor-oksidom. Oko 70 odsto tih emisija dešava se na udaljenosti do 400 kilometara od obale. 

Globalni pomorski transport kako se podseća predstavljaju putnički kruzeri, kontejnerski brodovi, brodovi za prevoz rasutog tereta i tankeri za prevoz nafte. Njima se prevozi više od 85 odsto robe koju koristimo.

Upotreba teških fosilnih goriva u prekookeanskim brodovima dovodi do značajne emisije gasova sa efektom staklene bašte, i doprinose globalnom zagrevanju kroz emisije takozvanog crnog ugljenika i izlivanjem toksičnih materija direktno u okeane.

Za prevoz se koristi najprljavije fosilno gorivo, velike gustine i viskoznosti čije sagorevanje oslobađa ogromne količine ugljen-dioksida, okside sumpora i azota. Oksidi sumpora osobođeni u atmosferskim brodskim emisijama, kako se dodaje mogu da uzrokuju respiratorne probleme kod ljudi, povećaju kisele kiše i štetni su za zdravlje ljudi i morskih životinja.

Prema Međunarodnoj pomorskoj organizaciji (IMO), emisije GHG iz pomorskog transporta bi se mogle povećati između 50 i 250 procenata do 2050. godine, što bi dodatno otežalo sprovođenje ciljeva iz Pariskog (klimatskog) sporazuma.

Negativni efekat izduvnih gasova dolazi i u obliku gotovo nevidljivih čađavih čestica, crnog ugljenika, koji u artičkim krajevima može da zagad led i sneg, ako se ne kontroliše. Jedna studija pokazuje da su na Artiku emisije crnog ugljenika sa brodova porasle za čak 85% između 2015. i 2019. godine.

Napominje se da ne može da se zanemari ni uticaj putničkog pomorskog saobraćaja u zagađenju, jer su moderni kruzeri veličine nekog plutajućeg grada, sa populacijom i do 70.000 ljudi. Oni koriste ista fosilna goriva za pogon i nekontrolisano ispuštaju kanalizacioni otpad u vodu.

Dodaje se da se emisije GHG u pomorskom sektoru mogu znatno ublažiti, zbog čega je je 2018. godine IMO usvojio posebnu strategiju, a prvi pozitivni efekti  postignuti su usporavanjem saobraćaja.

Potrošnja goriva direktno zavisi od veličine, težine i brzine kojom se brod kreće. Ako poveći brod za transport kontejnera pod delimičnim opterećenjem smanji svoju brzinu kretanja sa 24 čvorova na 21, umanjiće potrošnju goriva za 33 odsto.

KORIŠĆENJE ENERGIJE VETRA

Praksa usporavanja brodova je započela još 2007. godine, zbog ekonomske krize i zadržala se do danas. Ipak, težnje nekih kompanija su da emisiju štetnih čestica smanje na nulu, primenm aero i hidro dinamike.

Među interesantnijim inženjerskim rešenjima je upotreba energije vetra, kao na brodovima kojim su prvi moreploovaci obilazili svet. Modernija varijanta jedra je flettner rotor koji je u fazi testiranja, ali koji bi mogao da poveća energetsku efikasnost brodova.

Jedan od velikih problema je i kada isti tovar putuje unakrsno preko okeana dok ne dođe na krajnju destinaciju, čime se dodatno rasipa gorivo i povećava ugljenični otisak. Skraćivanje ruta i efikasnija logistika su ključni za rešavanje ovog problema.

Sektor pomorskog transporta istražuje niz alternativnih goriva i tehnologije sa nultom emisijom, uključujući baterije, održiva biogoriva i zeleni ili plavi vodonik i njihove derivate, kao što su amonijak i metanol.

Pomorski saobraćaj se u fokusu javnosti našao proletos nakon zastoja u Sueckom kanalu i zbog usporenog protoka robe koji je izazvala pandemija. Problemi u lancu snabdevanja prethodnih meseci doveli su do vrtoglavog rasta cena pomorskog transporta, što utiče na cenu robe u celom svetu.

Upravo ti primeri kako se dodaje pokazuju da je taj sektor važan za globalnu trgovinu, ali se u javnosti gotovo i ne pominje.