Šta očekuje evropske poljopoprivrednike do 2031. godine?

Do 2031. godine u Evropskoj Uniji očekuje se povećanje proizvodnje ogranskog mleka, smanjenje potražnje sa junećim i svinjskim mesom, kao i blago povećanje potražnje za živinskim i ovčijim mesom. 

Evropska komisija objavila je izveštaj o poljoprivrednim predviđanjima Evropske unije za period od 2021. do 2031. godine.

U navedenom periodu očekuje se da će rast proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda usporiti na 0,5 odsto godišnje, a do 2031. godine bi trebala da bude oko 162 miliona tona.

Dok se očekuje rast organske proizvodnje sa 3,5 odsto u ukupnoj proizvodnji, koliko je iznosila u 2019. godini, na oko 8 odsto u 2031. godini. 

Očekuje se da će EU ostati najveći dobavljač u trgovini mlečnim proizvodima, iako će njeni najveći konkurenti Novi Zeland i SAD, beležiti blagi rast od 0,2 odnosno jedan odsto. Proizvodnja će najviše rasti u zemljama u razvoju. 

Sveži mlečni proizvodi EU mogli bi da imaju koristi od rastućeg izvoza, za koji se očekuje da će dostići 1,8 miliona tona u 2031. godini.

Organski proizvodi se sve češće pored maloprodaje, koriste i ugostiteljstvu, ali najčešće kao sastojak. Prepoznavanje potrašača predstavlja izazov, osim ako nije naznačen proizvođač.

Iako Sjedinjene Države dominiraju tržištem organske hrane po veličini, očekuje sa da bi Kina mogla da zabeleži najveći rast od 44 odsto potrošača koji aktivno traže proizvode.

Održivost predstavlja sve značajniji faktor na tržištima mesa EU, kako za proizvođače tako i za potrošače. Modernizacija inovacije i promene u tehnologiji i poljoprivrednim praksama dovešće do efikasnije i ekološki prihvatljivije proizvodnje. Potrošači usled zabrinutosti zbog klimatskih promena i životne sredine će obraćati sve više pažnje na proces proizvodnje i poreklo proizvoda. 

Očekuje se pad u potražnji svinjskog i telećeg mesa, a blago povećanje za živinskim i ovčijim mesom. 

Predviđa se smanjenje potrošnje mesa u EU po glavi stanovnika sa 69,8 kg u 2018. na 67 kg do 2031. godine.

Kada je reč o svinjskom mesu, stanje ostaje neizvesno, posebno zbog problema vezanih za afričku svinjsku kugu. 

Promene u navikama potrošača u pogledu zdravlja, mogle bi da se odraze negativno na potrošnju svinjetine, a pozitivno na potrošnju živinskog. Ova vrsta mesa bi mogla da bude percepirana kao zdravija u odnosu na druge vrste, kako zbog veće praktičnosti u pripremi tako i zbog odsustva verskih ograničenja u njenoj konzumaciji.

Predviđa se da će potrošnja svinjskog mesa smanjivati za 0,5 odsto godišnje, dok će se rast živine mogao da se uspori na 0,6 odsto. 

Proizvodnja žitarica će opasti zbog manje potražnje za stočnom hranom, dok će ona za proteinske useve značajno rasti, zahvaljujući njihovim ekološkim prednostima.

Očekuje da će smanjenje poizvodnje od 2,5 odsto u odnosu na ovu godinu biti propraćeno smanjenjem potrošnje za 2,7 odsto na 254,8 miliona tona.

Šumske površine će nastaviti da se povećavaju i mogle bi da premaše poljoprivredne površine za deset godina, zbog uloge koje imaju u klimatskim promenama.

Predviđaju da će klimatske promene biti izazov za maslinovo ulje i vino, dok se potražnja za voćem i povrćem prilagođava zdravstvenim problemima stanovništva.

Klimatske će pradstavljati najveći izazov za vino i maslinovo ulje, dok će se potražnja za voćem i povrćem prilagođavati zdravstvenom stanju stanovništva.

Proizvodnja maslinovog ulja za deset godina bi mogla da dostigne 2,5 miliona tona, što bi predstavljalo povećanje od 22 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dok će proizvodnja vina će opasti za 0,3 odsto godišnje i potrošnja bi mogla iznositi po 22 litre glavi stanovnika 2031. godine.

Proizvodnja jabuka u EU ostaće stabilna zbog povećanja prinosa kojim se nadoknađuje smanjenje površina, a proizvodnja će iznositi 11,1 milion tona. Očekuje se umereno povećanje u potrošnji svežih stanovnika od 0,6 odsto godišnje to jest oko 15 kg, zbog novih sorti koje su prilagođene ukusima potrošača.