Vlada nakon pet dana povukla Uredbu o oblasti naučnih istraživanja

Pet dana nakon što je donela Uredbu o oblasti naučnih istraživanja, kojom se uređivalo pod kojim uslovima su ona mogla da se sprovode u Srbiji, Vlada je taj propis ukinula na zahtev predsednika Aleksandra Vučića. Predstavnici naučne zajednice i civilnog sektora smatraju da je Ministarstvo odbrane pokušalo da ponovo „progura“ tu udredbu, ali da su drugi državni organi procenili da je to „loš PR“ u ovom trenutku.

Naime, istovetnu uredbu je ministarstvo pokušalo da u pravni sistem uvede još 2017. godine, ali je zbog pritiska civilnog društva, nakon nekoliko meseci borbe, uspešno stopirali njenu primenu. 

Po ovoj uredbi, sve osobe koja nemaju srpsko državljanstvo, strane kompanije ili njeni ogranci, međunarodne organizacije, ali i pravna lica osnovana u Srbiji (u kojima je barem jedan osnivač strano lice ili firma) mogu vršiti naučna i druga istraživanja samo ako su prethodno pribavili odobrenje Ministarstva odbrane. 

Ova uredba je uređivala i načine na koje se takve dozvole izdavaju, a kritike šire javnosti bile su upućene zbog toga što su oblasti značajne za odbranu zemlju bile preširoko definisane. 

Primera radi, njom je bilo obuhvaćeno i istraživanje javnog mnjenja o pitanju vojne neutralnosti Srbije.

Prema navodima više organizacije iz 2017. godine, uredba je ugrožavala „akademske slobode i prava na slobodu izražavanja, kršila Ustav naše zemlje, ali i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima“.

Delovi uredbe odnose se na istraživanja koja se obavljaju na teritoriji Srbije, a u koja potpadaju i istraživanja u vezi sa akademskim studijama drugog i trećeg stepena i izradom radova u oblastima prirodno-matematičkih nauka, tehničko-tehnoloških nauka, društvenih i humanističkih nauka, kao i u okviru medicinskih nauka.

Prema ukinutom propisu, ministarstvo na osnovu podnetog zahteva zahteva utvrđuje da li vršenje naučnih i drugih istraživanja ili korišćenje podataka ne ugrožava odbranu Srbije.

U suprotnom se zahtev za vršenje tih istraživanja odbija, a kontrolu sprovođenja istraživanja u skladu sa izdatim odobrenjem, vrše ministarstvo nadležno za poslove odbrane zajedno sa ministarstvima u čijem delokrugu se nalazi oblast u okviru koje se vrši istraživanje.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus ocenjuje da je ova odredba „ekspresno“ povučena zato što ona nije bila cilja same Vlade Srbije, već „nekoga u Ministarstvu odbrane ko je bio zadužen za podzakonsko uređenje“.

On takođe dodaje i da je uredba „kao neki zombi koji se stalno vraća“ i da i dalje nema načina da se ta uredba „ jednom za svagda skloni sa dnevnog reda“. 

„Ne samo u Ministarstvu odbrane, već i u Vladi, mnogi žele da urede našu nacionalnu bezbednost onako kako je to uradio (predsednik Rusije Vladimir) Putin. To znači da su isztraživači, aktivisti i svi kritičari javnih politika, koji su u demokratskom uređenju znak snage i žilavosti demokratije, ovde predstavljeni kao potencijanli špijuni i pretnja za nacionalnoj bezbednosti“, smatra Ejdus.

„Radi se o jednom sistemskom problemu, o široj slici u kojoj imate držvavu koja radi sa (Rusijom) na suzbijanju šarenih revolucija, imate poresku upravu koja istražuje nevladine organizacije i kritičare javnih politika i vlasti za finansiranje terorizma ili pranje novca, i stalne pretnje ovim organizacijama, što je sastavni deo te šire slike. Povlačenje ove uredbe je dobro, ali time nije rešen mnogo veći problem koji imamo u društvu, a to je odsustvo demokratije“, ocenjuje Ejdus.

Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU), objašnjava da je juče ukinuta uredba omogućavala državnim organima da zaustave istraživanje ako procene da za tim postoji potreba, što znači da potencialno može da omogući zloupotrebe.

Dodaje i da je propis bio prilično restriktivan, jer zabranjuje bilo kakva originalna istraživanja u oblasti društvenih nauka bez dozvole Ministarstva odbrane. 

„To predstavlja problem, recimo u slučaju agencije za istraživanje javnog mnjenja, na njihove svakodnevne poslove bi ova uredba imala veliki uticaj, a da ne govorimo o problemima koje bi to izazvalo za akademsku zajednicu“, dodaje on.

Novaković ističe da je ova uredba replika uredbe koja je godinama bila na snazi, još devedesetih, a da se 2017. godine, nakon dijaloga sa NKEU, Ministasrstvo obavezalo da će sličnu uredbu koja je tada bila u proceduri povući.

„Tada je dogovoreno da će se (zajedniči) rad nastaviti, to se nije desilo, i mi smo samo dobili obaveštenje da je Vlada usvojila nešto izmenjenu uredbu, identičnu kao što je bila 2017. godine“, kazao je Novaković.

U saopštenju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) gupa organizacija civilnog društva i eksperata ističe da je  sadržaj, donošenje i hitno ukidanje ove uredbe kršenje svih načela demokratije, vladavine prava i slobode izražavanja. Ovaj propis ograničio bi akademske slobode i kršio Ustav Republike Srbije, pravo na slobodu izražavanja, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Međunarodni pakt o ljudskim i građanskim pravima, čime se „sprečava slobodno i nezavisno istraživanje i informisanje javnosti“.

„Ovo je drugi put da vlada pokušava da donese ovakvu uredbu. Pokušaj iz 2017. godine je sprečen zahvaljujući oštroj reakciji javnosti. Da bi se otklonila opasnost da se ovakav ili sličan propis ponovo donese, tražimo da se ukine sporni član 71a Zakona o odbrani na osnovu koga je i doneta pa ukinuta  jučerašnja Uredba“, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se ističe da u nedavnim primerima donošenja, ukidanja i izmena dva zakona zbog kojih su izbili masovni građanski protesti, ovo je još jedan dokaz da u Srbiji nema podele vlasti i nezavisnosti institucija kao i da civilno društvo ostaje jedna od retkih brana potpunoj samovlasti.

Ovaj tekst je dopunjen u 13.44h sa poslednja tri pasusa.