Građani Srbije misle da su sami krivi za ekološke probleme

Za zagađenje građani Srbije najviše krive sami sebe, pokazalo je najnovije istraživanje Fondacije Hajnrih Bel o stavovima građana o ekološkim problemima. Prema tim rezultatima, ekologija je za građane četvrta na listi nacionalnih prioriteta, odmah posle ekonomije, zdravstva i zaposlenosti, i važna im je bez obzira na političke partije kojim pripadaju.

„Mene je iznenadilo kada smo došli do podatka ko sputava rešavanje ekoloških problema, odnosno kada su građani za njih okrivili smai sebe. Svaki peti smatra da sam sputava rešavanje ekoloških problema“, kaže Tibor Moldvai, programski koordinator Fondacije Hajnrih Bel.

Prema njegovim rečima, kada se građani podele po polu, medijima koje prate, dolazi se do podatka da ekološke teme presecaju sve grupe u koje građani mogu da se svrstaju, čak i bez obzira na to da lipodržavaju vlast ili opoziciju.

On kaže da ekologija građanima postaje sve važnija, sa nagoveštajem da postane treća ili čak druga važna tema za građane. Ispitanici su, kako se objašnjava, podeljeni na one koji žive u celoj Srbiji i one koji žive u Beogradu.

Moldvai kaže da su građanima Srbije najvažnije ekološke teme zagađenje vode, vazduha, zemljišta, kanalizacija kao i problem smeća. U Beogradu građani ističu zagađenje vode, vazduha i zemljišta, kao i ekološke probleme koje izaziva saobraćaj.

U celoj Srbiji, uključujući i Beograd, sedam od 10 ispitanika smatra da je zagađenje vazduha najbitniji ekološki problem, dok je posle njega, kako kažu građani, najbitnije rešiti zagađenje reka.

Trećina građana koji žive Beogradu smatra da su veliki problem deponije. Oko 44% građana iz drugih delova Srbije izdvaja zagađenje zemljišta, dok 76% ocenjuje da ekologija i ekonomija treba da idu „ruku pod ruku“ i da su podjednako bitne.

U Beogradu dve trećine građana smatra saobraćaj pravi najveće zagađenje vazduha, kao i termoelektrane, industrija i individualna ložišta, poput šporeta na drva i ugalj, popularnih „smederevaca“.

Među najvećim problemima ističe se i neadekvatno upravljanje otpadom, dok je reciklaža među prioritetima za njihovo rešavanje: „Neki građani čak smatraju da građani treba da se obavežu na reciklažu otpada. U Beogradu smatraju da je koruipcija problem za pravilno upravljanje otpadom,“ napominje Moldvai.

U vezi sa klimatskim promenama, građani Srbije  smatraju da će najveće posledice trpeti poljoprivreda, kroz suše. Zbog toga bi kako se dodaje moglo da dođe i nestašice hrane. Polovina građana smatra da na klimatske promene ne može da se utiče, dok isto toliko smatra da treba nešto preduzeti kako bi se one sprečile ili ublažile.

Odgovornost za klimatske promene bi prema njihovim rečima trebalo da preduzmu Vlada Srbije, građani i lokalna vlast. Veliki deo građana prestonice Srbije, oko 40% smatra da plastične kese treba potpuno zabraniti, a mnogi ocenjuju da su potrebne strožije kazne u oblasti zaštite životne sredine.

Simon Ilse, direktor Fondacije Hajnrih Bel kaže da je istraživanje o ekološkim stavovima građana u Srbiji obavljeno pre protesta koji su organizovani zbog rudnika litijuma, kao i pre otvaranja Klastera 4 u evropskim integracijama.

 Prema njegovim rečima, ekologija u Srbiji poslednjih godina postaje sve važnija i o njoj se vodi dosta javnih diskusija.

Istraživanje o ekološkim stavovima javnog mnjenja u Srbiji je uradila kompanija Ipsos. U njemu je učestvovalo 3.000 građana Srbije i rađeno je metodologijom telefonskih pozova, polovina ispitanika su bili muškarci, a polovina žene, dok 58% ispitanika živi u urbanim sredinama.