Srbija zaštitila samo pet domaćih proizvoda

Svega pet od ukupnih 65 proizvoda iz Srbije koji su zaštitili naziv i poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu ima međunarodno priznati i važeći žig, kojim se brendovi štite i na internacionalnom tržištu. Reč je uglavnom o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.

Pet proizvoda koji imaju međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla su homoljski med, bermet vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja, piše Danas.

Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU zaštitila ime porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine veliki udeo u izvozu.

Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.

Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. 

Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije) ističe za Danas da je najteži bio prvi korak, kao i da inicijativa jeste potekla od proizvođača, ali da bi se ostvarila, konkurenti na slovenačkom tržištu morali su da postanu partneri. 

„Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji ‘svoje’ kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat, što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta“, objašnjava Ahčin na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima.

Ona kaže da u tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine kao i da je to unificiranje trajalo dosta dugo, a kada su se proizvođači usaglasili, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou budući da preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU.

Ahčin dodaje i da je osnova čitavog procesa evropsko zakonodavstvo, ali i da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.

Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije. 

„Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine, ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača“, ističe Ahčin.

Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća.

„Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene, a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini, a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost“, navodi Založnik.

On ističe da im je u Celjskim mesninama više stalo do toga da na srpskom tržištu imaju proizvode koji su kvalitetni nego one sa kojima nisu konkurentni domaćim proizvođačima i ističe kako su kobasice i salame na našem tržištu vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. 

Glavni izvršni direktor u Panviti Ave, Toni Balažić izneo je zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Ova kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod.

„Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima“, kaže on.

U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika, a receptura i proces su isti kod svih.

Praktično se sve radi manufakturno, isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina se koriste samo so, biber i beli luk, a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce koje je simbol originalnog proizvoda.

U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se „recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom“, uz napomenu da to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju.

Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata.

Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija, a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica.