Prošla godina je bila peta najtoplija u istoriji

Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. godina zabeležena je kao peta najtoplija. Uprkos tome, svet nastavlja da beleži porast emisije gasova sa efektom staklene bašte koje izazivaju klimatske promene, navodi se u godišnjem izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service).

Podaci ove međuvladine agencije Evropske unije pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura, za koje optužuju upotrebu fosilnih goriva, čiji nusprodukti zadržavaju više toplote u atmosferi, prenosi CNBC.

„2021. (godina) bila je još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi“, rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i suše širom sveta, a naučnici ih vide kao „glavne i odgovorne“ za pogoršanje katastrofa kao što su uragani, šumski požari i toplotni talasi.

Prošla godina je završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj (COP26), koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da se više učini u borbi protiv klimatskih promena i posveti strožim obavezama po tom pitanju. 

Uprkos novim obećanjima o smanjenju zagađenja metanom, krčenja šuma i finansiranju neobnovljivih izvora energije, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo neznatnim napretkom, koji nije dovoljan za rešavanje ovako ozbiljne krize.

Evropu je zadesilo leto ekstremno visokih temperatura, sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a čak deset najtoplijih godina na ovom kontinentu su se desile posle 2000. godine.

U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom ikada zabeleženim na kontinentu, saopštila je agencija.

Ekstremne suše takođe su pogoršale šumske požare tokom jula i avgusta, posebno požar u Diksiju koji je proglašen za drugi najveći požar u istoriji Kalifornije.

„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da promenimo naše načine, preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju neto emisija ugljen-dioksida“, rekao je Buontempo.

Prošla godina je bila 0,3 stepena celzijusa iznad proseka za period od 1991. i 2020. godine, a između 1,1 i 1,2 stepena celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, dodaje agencija.

Održavanje globalnog porasta temperatura do 1,5 stepeni celzijusa, nivoa koji je postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene.

Međutim prema trenutnim podacima svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena celzijusa do kraja veka.